Зашто је руски град Саров за 40 година шест пута променио име?

Укратко о Сарову

Саров се налази у Нежегородској области, 370 км источно од Москве. У њему живи мање од 100.000 становника и тај број је строго ограничен. Већ много година Саров је затворени град у који чак ни житељи ове области не могу тако лако да уђу.

План Сарова. Поглед на манастир светог Серафима Саровског, 1764. године.

Метцгер Павел/Public Domain

Саров је настао на реци Саровки још 1706. године, али није одмах постао затворени град. До револуције 1917. године то је било село које су ходочасници радо посећивали када су долазили у познати манастир преподобног Серафима Саровског.

Царска породица са пратњом на свечаностима у Сарову, јул 1903.

Јагељски А. К./Public Domain

После Другог светског рата, мало насеље у непроходној забити привукло је пажњу Комунистичке партије. Партијски врх је сматрао да село окружено мочварама представљало идеално место за тајне објекте. Кључни објекти за истраживање и развој нуклеарног и термонуклеарног наоружања (најважнији се звао КБ-11) премештени су у Саров 1946. године. Овде су прављена пуњења за авио-бомбе, крстареће ракете, торпеда и интерконтиненталне балистичке ракете, а насеље је добило ознаку „строго поверљиво“.

Саров, изглед манастира светог Серафима Саровског 1903.

Грибов М. И./Public Domain

Поред тога што је затворен за обичне људе Саров је уклоњен и са совјетских географских карата и искључен из свих регистара административне територијалне поделе. У њему и даље живе радници тајних предузећа и њихови рођаци. У град се може ући само уз специјалну дозволу власти или на позив рођака који у њему живе. Улазак није дозвољен туристима, особама са двојним држављанством и осуђенима за тешка кривична дела по Кривичном законику.

Више о томе: 5 чињеница о затвореним градовима у СССР-у и Русији 

„Арзамас-16“ из авиона „Ан-2“, 1988.

В. Лукјанов/Музеј „Саровска Успенска пустиња“/Russia in photo

„Становници земаља Заједнице независних држава не могу чак ни да се запосле у Сарову. У другим руским градовима они обављају ниско квалификоване и слабо плаћене послове, а у Сарову ту врсту послова обављају житељи оближњих насеља. Сваког дана, почев од 6:00, на посао у Саров стиже око 4.000 људи који морају да напусте град до 22:00, у противном се сматра да су прекршили режим“, рекао је у интервјуу за „Комерсант“ Алексеј Голубев, шеф градске управе.

Кућа у којој је живео академик А. Д. Сахаров за време рада на стварању прве совјетске атомске бомбе 1992.

Дмитриј Донској/Sputnik

У овом граду су живели и радили творци прве совјетске хидрогенске бомбе, академици Андреј Сахаров и Јулиј Харитон, а такође академик Јаков Зељдович чије име и дело је у Совјетском Савезу држано у највећој тајности.

Академик Јулиј Харитон поред КБ-11 – РДС-1, на чијем је развоју он радио 1992.

РФЯЦ-ВНИИЭФ/Russia in photo

Током послератних година су и град и његови стратешки важни посленици толико упорно скривани да је град због тога шест пута мењао име.

Нуклеарна долина

После 1946. године Саров је имао много кодираних ознака. Звао се „Објекат 550“, „База 112“, „Пословница Главгорстроја у Приволжју“ и „Кремљов“, а 1954. године је, према указу о оснивању тајних насеља добио званично име Кремљов.

СССР, Нижегородска област, „Арзамас-16“, 1 август 1991. Проспект Мира

Николај Мошков/TASS

Међутим, након шест година поново му је промењено име, овога пута у „Арзамас-75“. За затворене градове у Русији су била карактеристична имена са бројчаном ознаком, с тим што цифре нису значиле баш ништа (то није био 75. Арзамас по реду).

СССР, Нижегородска област, „Арзамас-16“, 1. август 1991. Нови микрорејон.

Николај Мошков/TASS

Али, конкретно у овом случају је бројчана ознака могла да открије тајни град, па је његово име добило много критика од власти. А ради се о томе да је Арзамас био обичан град који није затворен и он је заиста постојао – налазио се 75 км од Сарова. Тврдило се да је ова коинциденција сасвим случајна, али је ипак, за сваки случај, одлучено да се име поново промени.

Опет након шест година (1966) град је добио име „Арзамас-16“ и тако се звао све до 1994.

Русија, Нижегородска област, улаз у администрацију Саровског федералног нуклеарног центра ВНИИЕФ, који је прославио свој 60. рођендан, 2006.

Николај Мошков/TASS

После распада СССР-а граду је 1994. године враћено име Кремљов које је носио само годину дана. Наредне 1995. поново је постао Саров и то историјско име носи и данас.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!