Зашто је руски град Саров за 40 година шест пута променио име?

Укратко о Сарову

Саров се налази у Нежегородској области, 370 км источно од Москве. У њему живи мање од 100.000 становника и тај број је строго ограничен. Већ много година Саров је затворени град у који чак ни житељи ове области не могу тако лако да уђу.

Саров је настао на реци Саровки још 1706. године, али није одмах постао затворени град. До револуције 1917. године то је било село које су ходочасници радо посећивали када су долазили у познати манастир преподобног Серафима Саровског.

После Другог светског рата, мало насеље у непроходној забити привукло је пажњу Комунистичке партије. Партијски врх је сматрао да село окружено мочварама представљало идеално место за тајне објекте. Кључни објекти за истраживање и развој нуклеарног и термонуклеарног наоружања (најважнији се звао КБ-11) премештени су у Саров 1946. године. Овде су прављена пуњења за авио-бомбе, крстареће ракете, торпеда и интерконтиненталне балистичке ракете, а насеље је добило ознаку „строго поверљиво“.

Поред тога што је затворен за обичне људе Саров је уклоњен и са совјетских географских карата и искључен из свих регистара административне територијалне поделе. У њему и даље живе радници тајних предузећа и њихови рођаци. У град се може ући само уз специјалну дозволу власти или на позив рођака који у њему живе. Улазак није дозвољен туристима, особама са двојним држављанством и осуђенима за тешка кривична дела по Кривичном законику.

Више о томе: 5 чињеница о затвореним градовима у СССР-у и Русији 

„Становници земаља Заједнице независних држава не могу чак ни да се запосле у Сарову. У другим руским градовима они обављају ниско квалификоване и слабо плаћене послове, а у Сарову ту врсту послова обављају житељи оближњих насеља. Сваког дана, почев од 6:00, на посао у Саров стиже око 4.000 људи који морају да напусте град до 22:00, у противном се сматра да су прекршили режим“, рекао је у интервјуу за „Комерсант“ Алексеј Голубев, шеф градске управе.

У овом граду су живели и радили творци прве совјетске хидрогенске бомбе, академици Андреј Сахаров и Јулиј Харитон, а такође академик Јаков Зељдович чије име и дело је у Совјетском Савезу држано у највећој тајности.

Током послератних година су и град и његови стратешки важни посленици толико упорно скривани да је град због тога шест пута мењао име.

Нуклеарна долина

После 1946. године Саров је имао много кодираних ознака. Звао се „Објекат 550“, „База 112“, „Пословница Главгорстроја у Приволжју“ и „Кремљов“, а 1954. године је, према указу о оснивању тајних насеља добио званично име Кремљов.

Међутим, након шест година поново му је промењено име, овога пута у „Арзамас-75“. За затворене градове у Русији су била карактеристична имена са бројчаном ознаком, с тим што цифре нису значиле баш ништа (то није био 75. Арзамас по реду).

Али, конкретно у овом случају је бројчана ознака могла да открије тајни град, па је његово име добило много критика од власти. А ради се о томе да је Арзамас био обичан град који није затворен и он је заиста постојао – налазио се 75 км од Сарова. Тврдило се да је ова коинциденција сасвим случајна, али је ипак, за сваки случај, одлучено да се име поново промени.

Опет након шест година (1966) град је добио име „Арзамас-16“ и тако се звао све до 1994.

После распада СССР-а граду је 1994. године враћено име Кремљов које је носио само годину дана. Наредне 1995. поново је постао Саров и то историјско име носи и данас.