Како је СССР планирао да направи базу на Месецу

Било је планирано брижљиво изучавање терена помоћу аутоматских апарата и лунарних ровера. Након тога је требало да свемирски бродови на изабрано место превезу објекте у облику модула.

Владимир Бармин

Альберт Пушкарев/ТАСС

Сваки модул је био тежак 18 тона, пречник му је био 3,3 метра, а склопљен је био дуг 4,5 метара. На лицу места требало је да се расклопи достигавши дужину од 8,6 метара. Пробни модел оваквог модула направљен је и тестиран 1967. године.

Било је укупно девет модула: командни пункт, лабораторија, складиште, радионица, медицински пункт са спортском салом, кухиња са трпезаријом и три стамбена одељења за смештај дванаест особа.

Роскосмос

Након постављања модула било је планирано да се они покрију месечевим тлом – реголитом. Он би базу заштитио од радијације, температурних колебања и микрометеорита. Енергију за „Звезду“ требало је да обезбеђује нуклеарни реактор.

Роскосмос

Препоручујемо

Колико су зарађивали Гагарин и други руски космонаути?

Планирано је да се изласци на површину у научне сврхе обављају у специјалном месечевом возу, добро заштићеном од утицаја околине. Он би могао да се креће брзином од 5 километара на сат и да одлази у аутономне обиласке у трајању до 60 дана.

Амбициозни пројекат лунарне базе никад није реализован. Његова цена од 50 милијарди рубаља (по тадашњем курсу 80 милијарди долара) била је за СССР превисока.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!