Игор Курчатов: 5 чињеница о совјетском Опенхајмеру

24. јула 1945. године на Потсдамској конференцији председник Хари Труман је саопштио Јосифу Стаљину да су САД направиле „супероружје, какво до сад није постојало“. Совјетски лидер је реаговао суздржано. Труман и британски премијер Винстон Черчил су се изненадили таквој реакцији: мислили су да Стаљин не зна о чему се ради. Али овај је већ све знао: 12 дана после склапања нуклеарне бомбе у САД њен опис је већ био у Москви.

Совјетски Савез је такође водио своја истраживања на том пољу, али Други светски рат је руководство земље навео да промени приоритете. Ипак је после разговора са Труманом Стаљин дао налог да се убрза процес стварања совјетског нуклеарног оружја. Совјети су паритет повратили 29. августа 1949. године. На челу нуклеарног пројекта налазио се Игор Курчатов.

Какав је био овај генијални научник и „отац“ совјетске нуклеарне бомбе?

Направио је први циклотрон у Европи

Курчатов је 1932. године био међу првима у СССР-у који су се посветили проучавању физике нуклеарног језгра. Већ пет година касније колектив у којем је радио Курчатов направио је први циклотрон у Европи.

Уређај је направљен у лењинградском Радијевом институту. 1945. године на овом уређају добијен је први совјетски препарат плутонијума у импулсној количини – кључни елемент атомске бомбе.

Спасао је совјетску флоту од немачких мина

Научник се 1941. године бавио истраживањима са циљем демагнетисања борбених бродова. Систем који су створили Курчатов и његов колега Анатолиј Александров постављен је на више стотина бродова. Он је обезбедио заштиту Црноморске флоте од немачких магнетних мина.  

За ово постигнуће Курчатов је 1942. године добио Стаљинову награду, у то време највише признање у земљи. Исте године физичар се нашао на челу ратне лабораторије за стварање материјала за заштиту авиона и тенкова.

Реализовао је совјетски нуклеарни пројекат

Месец и по дана након почетка пројекта „Менхетн“, 28. септембра 1942. године, у СССР-у су почела истраживања са уранијумом, а у фебруару 1943. године рад на изради атомске бомбе. На челу лабораторије бр. 2 (будућег Курчатовљевог института), основане специјално са тим задатком, нашао се Курчатов.

За креирање бомбе било је потребно успоставити производњу нуклеарног горива – уранијума и плутонијума. На Уралу су у најкраћем року саграђена два завода. Курчатов је лично надгледао рад комбината бр. 817 у Озерску (будући „Мајак“), где је 1948. године почео са радом први индустријски нуклеарни реактор у Европи. До 1949. године ту је произведена довољна количина плутонијума за тестирање прве совјетске атомске бомбе РДС-1. Тестирање је обављено 29. августа 1949. године на Семипалатинском полигону у Казашкој ССР.

Био је пионир нуклеарне енергетике

Паралално са РСД-1 Курчатовљев тим је радио на бомби РДС-2, која је била двоструко лакша и моћнија. Тестирана је 1951. године. Десет година касније под његовим руководством направљена је термонуклеарна (водонична) авио-бомба А602, која је добила име „Цар-бомба“. Била је то најмоћнија експлозивна направа у историји човечанства: 20 пута моћнија од атомске бомбе.

Осим прављења оружја за масовно уништење научници су се бавили истраживањима нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Разултат њиховог рада било је отварање прве нуклеарне електране на свету 1954. године у Калушкој области.  

Још једна Курчатовљева заслуга је настанак прве нуклеарне подморнице у СССР-у (и треће на свету). Звала се К-3 „Лењински комсомол“. Курчатов и његове колеге су, наиме, 1952. године убедили Стаљина да за подморницу употреби нуклеарни погон. Она је направљена 1955. године, а три године касније предата на пробно коришћење Ратној морнарици. А 1959. године у СССР-у је направљен први нуклеарни ледоломац на свету – „Лењин“. Пројектом је руководио Курчатовљев колега Анатолиј Александров.

Поседовао је оригинални смисао за хумор

Курчатов није био само изузетан научник, него и харизматични лидер са одличним смислом за хумор.

Према сећању очевидаца, Курчатов је 1942. године добио надимак „Брада“. Изјавио је, наиме, да неће да се брије све „док не направи прву руску атомску бомбу“, али је и после стварања бомбе наставио да носи браду. 

1960. године Анатолиј Александров се нашалио са њим тако што му је једном свечаном приликом донео огромну бритву, велики лавор и пасту за бријање. Курчатов је одлучио да му се освети. Организовао је да на једном свечаном ручку домаћин Александрову уручи замотуљак са натписом „Академику Александрову. Употребити без одлагања!“ у којем се налазила перика. Александров, који је иначе главу бријао на ћелаво, морао је да се повинује и читаво вече проведе са периком. 

А једном приликом је после научног састанка који се веома отегао Курчатов замолио припадника обезбеђења да набави пампуре од шампањца и убаци их у џепове његових колега. „Нека се жене мало запитају чиме се њихови мужеви ноћу баве“, рекао је.