Совјетски обавештајци – ловци на америчке и британске нуклеарне тајне

Клаус Фукс

Клаус Фукс, 1933. Фотографија из полиције.

Public domain

Клаус је био најефикаснији совјетски агент који је прикупљао нуклеарне тајне западних сила. Њему се пружила јединствена прилика да пажљиво проучи не само британски, већ и амерички нуклеарни програм.

По народности Немац, Фукс је емигрирао из Немачке након Хилеровог доласка на власт 1933. године. Настанио се у Великој Британији где је студирао физику. Рудолф Пајерлс, такође немачки емигрант, укључио је талентованог стручњака у своју групу која је радила на стварању нуклеарног оружја у оквиру програма „Тунелске легуре“.

Клаус је почео да сарађује са совјетском обавештајном службом убрзо након напада Немачке на Совјетски Савез. Сметало му је што Британци мало помажу Русима и што научна истраживања о оружју за масовно уништење држе у тајности од својих савезника.

„Он је био убеђени комуниста“, тврдио је амерички физичар Виктор Вајскопф. „Сматрао је да атомска бомба не сме да припада само западном свету... Очигледно је да равнотежа мора да постоји“. Фукс је категорично одбио да прима новац за своју обавештајну делатност.

Овај научник је заједно са групом британских физичара 1943. године укључен у амерички нуклеарни програм „Пројекат Менхетн“. Тако је Москва добила приступ тајнама свог прекоокеанског ривала и савезника, укључујући прорачуне, димензије и цртеже првих атомских бомби. Такве информације су помогле совјетским научницима да уштеде неколико година у стварању сопственог нуклеарног оружја.

Британци су открили Фукса 1949. и осудили га на четрнаест година затвора. Американци су тражили његово изручење у САД где га је чекала смртна казна, али је Лондон то одбио. Клаус Фукс је 1959. године ослобођен пре истека казне. Пошто му је одузето британско држављанство преселио се у Источну Немачку где се до краја живота бавио искључиво науком.

Џорџ Ковал (Георгиј Абрамович Коваљ)

Џорџ Ковал (Георгиј Абрамович Коваљ)

Archive photo

Драгоцени агент у прикупљању нуклеарних тајни за Совјетски Савез био је и Џорџ Ковал, рођен 1913. у САД у породици руских емиграната. Када му је било деветнаест година, породица се, бежећи од Велике депресије, вратила у завичај.

Ковал се 1940. поново нашао у Северној Америци, сада већ као сарадник совјетских специјалних служби. Његов првобитни задатак је био да пронађе информације о развоју хемијског оружја, али се убрзо сфера његове активности променила.

Џорџ је 1943. године позван у америчку војску, а пошто је пре одласка у СССР две године похађао технички колеџ, упућен је да служи у постројењу за производњу радиоактивних материјала. Након што је прошао неопходну обуку, агент се нашао у тајном објекту у граду Оук Риџ у Тенесију.

Ковал је пажљиво проучавао карактеристике технолошког циклуса производње уранијума и плутонијума, о којима је детаљно извештавао Москву. Помоћу овог агента Совјетски Савез је открио и локације бројних тајних нуклеарних објеката у САД, њихову унутрашњу структуру и принцип рада.

Касније је Џорџ Ковал пребачен у лабораторију у Дејтону у Охају, где је пратио завршну фазу стварања атомског оружја. Информације до којих је дошао помогле су совјетским научницима да реше проблеме везане за производњу сопствене бомбе, тестиране 1949. године.

Џорџ се исте године вратио у Совјетски Савез. И учинио је то баш на време, пошто је ФБИ већ почео да се интересује за његово деловање. У СССР-у је Ковал „ставио тачку“ на шпијунску каријеру и потпуно се посветио научном раду.

Мелита Норвуд

Мелита Норвуд (1912-2005), фото из 1935.

Legion Media

Још у младости се Мелита Норвуд из Борнмута на југу Енглеске заинтересовала за идеје социјализма. Била је ревносни комуниста и пре 1932. године, када је примљена на место секретара Британске асоцијације за истраживања обојених метала.

Да је руководство асоцијације знало за Мелитине политичке ставове никада јој не би понудило посао, јер је организација била уско повезана са тајним развојем нуклеарног оружја. Са друге стране, совјетска обавештајна служба је сазнала за њену преданост идејама „светске револуције“, и није могла да упусти шансу и стекне драгоценог агента.

Совјетска обавештајна служба врбовала је Мелиту 1937. и са њом сарађивала наредних тридесет пет година. Она је снабдевала Москву копијама најважнијих докумената о програму „Тунелске легуре“, тако да је Стаљин био боље обавештен о британском нуклеарном програму него неки чланови Кабинета министара Британије.

Мелита Норвуд је, исто као и Фукс, одбијала да прими новац, али је веома радо примила Орден Црвене заставе за рад. „То што сам радила ја нисам радила да бих зарадила новац, него да помогнем у спречавању пораза новог система који је скупо платио да обичним људима обезбеди храну и приступачне цене, добро образовање и медицинске услуге“.

Препоручујемо

Како је један руски кнез помогао у формирању специјалних снага ЦИА-е и америчке војске

Два пута је британска контраобавештајна служба МИ-5 (1945. и 1965. године) посумњала у идентитет Мелите Норвуд, али оба пута није било довољно доказа. Отишла је у пензију 1972. године и престала да се бави обавештајном делатношћу.

Истина о Мелити је изашла на видело тек 1992, након што је један од пребеглих обавештајаца разоткрио огроман број досијеа совјетских агента. Међутим, британска влада је одлучила да не покреће судски поступак против осамдесетогодишње „баке-шпијуна“, како је Мелита окарактерисана у штампи.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!