Како су Американци шпијунирали за СССР и умрли за комунизам

У строгом затвору Синг Синг недалеко од Њујорка 19. јуна 1953. године погубљен је брачни пар – 35-годишњи амерички Јеврејин и његова 37-годишња жена. Први је погубљен муж, јер је његова ћелија била ближа просторији са електричном столицом, да жена не би видела како он пролази кроз ходник.

Јулијус Розенберг је умро после првог електричног удара. Етел није имала толико среће. И после три удара њено срце је још увек куцало, тако да су џелати морали још два пута укључити струју. Ни он ни она нису дали последњу изјаву.

Затвор Синг Синг у Осинингу (Њујорк) где је погубљен брачни пар Розенбург.

AFP

Јулијус и Етел су били убеђени комунисти. Осуђени су на смрт неколико месеци пре егзекуције због оптужбе да су предали совјетским агентима војне тајне од којих је једна била везана за нуклеарно оружје. Како је на суду рекао судија Ирвинг Кауфман, „ови завереници су украли најважнију научну информацију... и доставили је Совјетском Савезу“.

Како су они то учинили? И зашто?

Ко ће кога ако неће свој свога

Дејвид Гринглас, осуђени „атомски шпијун“ сведочио је против своје сестре Етел и њеног мужа Јулијуса.

AP

Како се сазнало неколико месеци након суђења брачном пару Розенберг, крајем 1940-их је америчка обавештајна служба успела да разоткрије тајне совјетске шифре које су њихови страни агенти користили у оквиру пројекта „Венона“. Дешифровањем података откривено је неколико „атомских шпијуна“. Међу њима је био и немачки физичар Клаус Фукс који је радио у Великој Британији.

Фукс је сарађивао и дружио се са многим америчким научницима који су радили на пројекту „Менхетн“. Он је податке добијене од њих предао Москви што је Совјетима помогло да сруше нуклеарни монопол Сједињених Америчких Држава већ 1949. године, тј. само четири године након бомбардовања Хирошиме и Нагасакија.

Фукс је остао у Великој Британији, али је имао и неколико америчких колега. Саслушавајући једног по једног америчке специјалне службе су дошле до Дејвида Грингласа који је 1944. године придружен пројекту (Менхетн) у Њу Мексику, пише New York Times.

„Он је свуда, па и у Лос Аламосу, проповедао комунизам покушавајући да убеди своје колеге и сараднике да ће они једнога дана просперирати у утопистичком друштву слободном од сиромаштва и неправде“, пише Times о Грингласу.

Етел Розенберг је била Гринглсова сестра. Он јој је рекао да је Јулијус признао да га је врбовао као совјетског шпијуна. Касније је послао Розенбергу „грубу скицу и 12 страница техничких детаља везаних за бомбу“. Било је то 1945. године. У јулу 1950. федерални агенти су ухапсили Јулијуса Розенберга.

Нема наде на праведно суђење

Етел је ускоро прошла на сличан начин. Гринглас је сведочио и против ње, тврдећи да је она помагала Јулијусу у шпијунирању. Касније је Гринглас одбацио своја сведочења изјавивши да је жртвовао сестру како би спасао од сумњи своју жену која је такође учествовала у шпијунажи. „Жена ми је важнија од сестре“, рекао је он у једном интервјуу.

Етел Розенберг.

Getty Images

На суду су и Јулијус и Етел, за разлику од других „атомских шпијуна“, тврдили да су невини, што је само отежавало њихов положај. Судија Кауфман их је прогласио кривим и у априлу 1951. године обоје осудио на смрт, образложивши пресуду великом штетом која је учињена Америци захваљујући њиховим дејствима.

Јулијус Розенберг.

Getty Images

„С обзиром на Хладни рат који је вођен против Совјетског Савеза, и ’врући’ који је вођен против Кореје, брачни пар Розенберг није могао очекивати разумевање главних америчких медија“, истичу у својој књизи „Злочини и судски процеси столећа“, аутори Френки Бејли и Стивен Чермак. „Питање кривице већ је решено у свести већине“.

„Спремни да жртвују живот“

Фотографија из авиона после прве експлозије атомске бомбе на полигону Тринити (Њу Мексико), 1945. Брачни пар Розенберг је ризиковао и изгубио живот да би предао нуклеарне тајне СССР-у.

Годинама су левичари у целом свету сумњали у кривицу Јулијуса и Етел Розенберг, тврдећи да су Американци убили невине људи руковођени антисемитизмом. Касније, током 1990-их, са пројекта „Венона“ је скинут печат државне тајне. Десет година касније је Мортон Собел, бивши инжењер компаније General Electric, који је такође 1951. године осуђен за шпијунажу, признао да је он био совјетски агент заједно са Јулијусом Розенбергом.

Амерички адвокат Алан Дершовиц је 1995. године рекао за Los Angeles Times да су Јулијус и Етел Розенберг „криви, али им је кривица подметнута“. Он се сећао разговора са адвокатима који су учествовали у судском процесу и признали да су и тужиоци и судија у недостатку стварних података (везаних за пројекат „Венона“) који су били државна тајна, користили слабе, па чак и фиктивне доказе како би приказали брачни пар Розенберг као кривце.

Поред тога, Собел се запитао: „Због чега је Етел крива? Зато што је била Јулијусова жена“. Она није била активни шпијун. Њу је оклеветао брат Гринглас. Александар Феклисов, пензионисани пуковник КГБ-а који је радио са „атомским кругом обавештајаца“, такође је тврдио да је Етел Розенберг „потпуно невина“. Што се тиче Јулијуса, Феклисов је рекао да су подаци које је он дао Москви били готово бескорисни. „Он ништа није знао о атомској бомби и није могао да нам помогне“, рекао је Феклисов. „Па ипак су их погубили“.

Мајкл (лево) и Роберт Меропол – синови Етел Розенберг, позирају слично као на старој фотографији пре него што ће покушати да пошаљу писмо председнику Бараку Обами у покушају да издејствују рехабилитацију своје мајке Етел Розенберг, 2016.

Степен штете коју су Јулијус и Етел Розенберг нанели својој земљи је дискутабилна, али су њихове побуде биле очигледно идеолошке, јер су и једно и друго били стари чланови Америчке комунистичке партије.

„Они су веровали у СССР, маштали су о социјалистичкој држави без дескриминације. ... Није јасно да ли су они знали за Стаљинове чистке и гулаг“, написао је руско-израелски историчар Захар Гелман. Ради тих идеала Јулијус и Етел су били спремни да жртвују живот и то су учинили.

Совјети су били неумољиви када се радило о непријатељима. Прочитајте како су совјетске специјалне службе убијале непријатеље државе у иностранству у нашем чланку Пронаћи и ликвидирати: Три мрска совјетска непријатеља на нишану КГБ-а

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!