Млади руски спортисти заблистали у Рију

Јана Јегорјан је успела да на олимпијади победи легенду женског мачевања Софју Велику.

Јана Јегорјан је успела да на олимпијади победи легенду женског мачевања Софју Велику.

Григориј Сисојев/РИА Новости
Међу руским освајачима олимпијских медаља у Рију има доста веома младих људи. Издвајамо три упечатљиве личности у новој генерацији руских спортиста.

Стефанија Јелфутина, 19 година, спортско једрење

Могу ли само да поставим ову фотку без икаквог коментара? – пише на Инстаграму 19-годишња Стефанија Јелфутина само пар сати након свог тријумфа у олимпијском заливу Гуанабара.

И заиста, сваки коментар је сувишан. Млада сурферка на дасци је у Рију својом бронзом у класи RS:X препородила руско спортско једрење. Последњу и донедавно једину медаљу у овом спорту Русија је освојила на Олимпијади у Атланти 1996. године, тј. годину дана пре него што је Стефанија рођена.

Стефанија Јелфутина. Илустрација: Константин Чалабов/РИА НовостиСтефанија Јелфутина. Илустрација: Константин Чалабов/РИА Новости

Светлокоса девојка са надимком „бела ајкула” почела је да једри још као дете, кад јој је било шест година. У њеном родном граду Јејску, који је уједно и лука на Азовском мору (1.260 км јужно од Москве), једрење на дасци је уобичајена појава, за разлику од осталих региона Русије. Додуше, Јелфутину је лако могла да заобиђе слава сурферке на дасци, јер се она, како сама каже, у детињству бавила „свим и свачим”: пливањем, плесом, цртањем, сликањем... Чак је учествовала и у модним ревијама.

Стефанијина мајка је математичарка. Она се, опет, надала да ће ћерка кренути мајчиним стопама, с обзиром да многобројна интересовања нису сметала Стефанији да буде добар ђак, посебно када је реч о математици и физици. Ћерка се, међутим, у својој 12. години определила за једрење на дасци. Спорт јој је био дражи од науке и модног бизниса.

„Дивим се њеној упорности. Када доживи пораз, Стефанија се нимало не брине, него одмах размишља о следећем такмичењу. Пре одласка [у Рио] рекла ми је: ’Када неко иде на олимпијаду само да би учествовао, онда је то спортски туризам. А када иде тамо да се бори, онда је то такмичење’”, прича Стефанијина мајка. Такво спортско расположење помогло је младој Рускињи да освоји олимпијску медаљу већ у својој првој сениорској сезони. Светлокоса сурферка је упечатљива и самоуверена личност, на коју се могу угледати многи млади људи у Русији, где спортско једрење још увек није толико популарно.

Јевгениј Рилов, 19 година, пливање

Док су на олимпијском базену у Рију сви говорили о Јулији Јефимовој и њеном проблематичном односу са колегама, у сенци је остао други спортиста, који може постати исто тако сјајна спортска звезда као што је Јефимова. То је 19-годишњи Јевгениј Рилов. За разлику од импулсивне Јефимове он је већ познат по свом смиреном карактеру. У сваком случају, на церемонији уручења медаља освајач бронзе на 200 метара леђно деловао је врло смирено.

„Тата је желео да ја у базену потрошим своју сувишну енергију”, објаснио је Рилов у изјави коју је дао за руске медије. Испоставило се да он те енергије има толико, да је већ са 18 година доспео у сам пливачки врх, освојивши бронзу на светском првенству у Казању.

Јевгениј Рилов на церемонији уручења медаља. Илустрација: Александар Вилф/РИА НовостиЈевгениј Рилов на церемонији уручења медаља. Илустрација: Александар Вилф/РИА Новости

У Рију је Рилов оборио европски рекорд, а за сребро му је недостајала само једна стотинка. Испред њега су били Американац Рајан Марфи и Аустралијанац Мичел Ларкин.

„Познајем своје ривале. Могу са њима да се носим”, каже Јевгениј. Напоредо са бављењем спортом он ради у полицији московског региона. Велика је вероватноћа да ће овај разборити и упорни полицијски официр пре или касније надмашити своје такмаце.

Јана Јегорјан, 22 године, мачевање

У мачевању је најважније имати искуство и хладнокрвност, тако да млади спортисти ретко кад постижу запажен успех. То, међутим, не важи за Јану Јегорјан. Ова 22-годишња Московљанка, која се у својој шестој години преселила из своје родне Јерменије у Русију, успела је да као дебитанткиња на олимпијади победи легенду женског мачевања Софју Велику. Све је решено у последњем потезу. „Чиста срећа... Код резултата 14:14 одлучила је ситница”, каже скромна Јана, и додаје да јој психички није било лако борити се против своје омиљене спортискиње и пријатељице.

„Она мачује храбро, и та храброст јој даје додатну снагу и енергију”, објашњава тајну Јаниног успеха њен тренер Иљгар Мамедов.

Јанину емотивну реакцију на победу истога дана су пренеле све светске информативне агенције, а само пар дана након тога Јана Јегорјан се већ радовала другом злату, које је освојила у екипном такмичењу заједно са Софјом Великом.

Јанини снови о олимпијској слави могли су и да се не остваре, само да је она напустила спорт неколико година раније, као што је намеравала, када јој је велики напор већ био досадио. Срећом, осетила је нову мотивацију када јој је мајка рекла да је слабић. „То ме је страшно наљутило. Одлучила сам да не одустајем, њој у инат”, рекла је Јана новинарима. Сада већ, по свему судећи, неће скоро ни одустати, јер у мачевању спортска каријера траје доста дуго.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“