Како је окрњени руски олимпијски тим успео да освоји 4. место у Рију?

Наши спортисти су показали да су веома близу врха.

Наши спортисти су показали да су веома близу врха.

Константин Чалабов/РИА Новости
Чак и без дисквалификованих атлетичара и дизача тегова руски олимпијски тим је заузео четврто место у укупном пласману.

Уочи Олимпијаде у Рију било је немогуће прогнозирати како ће се пласирати руски олимпијски тим, јер се до последњег тренутка није могло са сигурношћу рећи ни ко ће конкретно ићи на олимпијаду, ни да ли ће руски спортисти уопште у њој учествовати.

За две недеље интензивних такмичења Русија је успела да освоји 56 медаља: 19 златних, 18 сребрних и 19 бронзаних. Руски спортисти су у укупном пласману заузели четврто место, иза САД, Велике Британије и Кине – исто као и пре четири године у Лондону. Овога пута су Руси освојили само три златне медаље мање него 2012. у Лондону, иако у Рио због дисквалификације нису отишле екипе атлетичара и дизача тегова.

У Рио је отишло само 280 спортиста из Русије (ради поређења, Америка је послала 567 својих спортиста). С обзиром на принудно одсуство многих врхунских спортиста, 56 медаља је велики успех, сматра председник Комитета Државне думе РФ за физичку културу и спорт Дмитриј Свишчов. „Мислим да нам је украдено бар десетак медаља, с обзиром на број медаља које су наши атлетичари и дизачи тегова освојили у Лондону”, изјавио је Свишчов за „Руску реч”. „У томе има и наше кривице, јер смо дозолили да дође до тога, али са друге стране, у таквој атмосфери, под врло снажном тензијом и психолошким притисцима, мислим да је то победа свих спортиста”.

Како је постигнут такав резултат?

Победе у новим спортовима

Русија је у Рију највише медаља освојила у рвању (4 злата, 3 сребра и 2 бронзе) и мачевању (4 злата, 1 сребро и 2 бронзе). Рвачи су постигли сличан резултат као у Лондону 2012, али су зато мачеваоци превазишли сва очекивања.

По речима Иљгара Мамедова, главног тренера екипе мачевалаца, олимпијског шампиона из 1988. у дисциплини флорет екипно, успех у Бразилу већ је изазвао велико интересовање у Русији за овај спорт. „То је веома важно, јер обично млади ретко тренирају мачевање. Многи тренирају фудбал, кошарку и хокеј, а наш спорт је затвореног типа”, рекао је Мамедов за „Руску реч”.

Два злата Русија је освојила у синхроном пљивању. Илустрација: ReutersДва злата Русија је освојила у синхроном пљивању. Илустрација: Reuters

Као и увек, Русија је однела све победе које је могла однети у синхроном пливању (2 злата) и ритмичкој гимнастици (2 злата и 1 сребро). Далеко мање се очекивао успех у спортовима где се Руси досада нису високо котирали, тј. у стреличарству, велодромском бициклизму, теквондоу и спортском једрењу.

Додуше, само се на први поглед чини да је тај успех неочекиван. Рецимо, 19-годишња сурферка Стефанија Јелфутина, која је освојила бронзу у једрењу на дасци (класа RS:X), ове сезоне је освојила првенство Европе – прво на коме је учествовала. Руска женска екипа стреличарки у Лондону 2012. се борила за бронзу са Јапанкама, а у Рију су од Рускиња биле боље само беспрекорне Корејке. Анастасија Војнова и Дарја Шмељова су на олимпијаду у Рио отишле као светске шампионке у бициклизму на писти. Само су их Кинескиње надмашиле у финалу женског екипног спринта. Алексеј Денисенко је пре четири године у Лондону направио сензацију освојивши бронзу у теквондоу, а ове године је био други, одмах иза Јорданца Ахмада Абу Гхоуша.

Тујана Дашидорџијева, Ксенија Перова и Ина Степанова - добитнице сребрне медаље у тимском стреличарству на XXXI Летњим олимпијским играма. Илустрација: Григориј Сисојев/РИА НовостиТујана Дашидорџијева, Ксенија Перова и Ина Степанова - добитнице сребрне медаље у тимском стреличарству на XXXI Летњим олимпијским играма. Илустрација: Григориј Сисојев/РИА Новости

На некадашње позиције се враћа и руска мушка гимнастичка школа. Мушкарци су у Рију освојили екипно сребро у вишебоју, што је прва руска медаља у овој дисциплини од Олимпијаде 2000. у Сиднеју, када је блистао Алексеј Немов. Било је медаља и у појединачним дисциплинама. Денис Абљазин је освојио сребро у прескоку и бронзу на карикама, а Давид Бељавски бронзу на паралелном разбоју.

„Када сам била у Рију, интервјуисали су ме репортери америчких и енглеских канала. Питали су ме: ’Шта мислите, хоће ли репрезентација Русије бити међу првих десет?’ Другим речима, нас су већ били потпуно отписали”, каже за „Руску реч” двострука олимпијска шампионка Јелена Замолотчикова. „Али наши спортисти су показали да смо ми веома близу врха”.

Руски гимнастичари на финалном такмичењу у Рију. Илустрација: ReutersРуски гимнастичари на финалном такмичењу у Рију. Илустрација: Reuters

Напетост и неизвесност

Много нерава су искидали руски спортисти око дозволе за учешће на Олимпијским играма 2016. године у Рио де Жанеиру.

Комисија Светске антидопинг агенције (WADA) је у новембру 2015. године после истраге деловања Руске антидопинг агенције (РУСАДА) и Руске атлетске федерације (ВФЛА) оптужила Русију за многобројна кршења антидопинг правила. Услед тога је РУСАДА привремено обуставила рад, а Међународна асоцијација атлетских федерација (IAAF) је суспендовала ВФЛА и забранила руским атлетичарима учешће на свим међународним такмичењима.

У лето 2016. године комисија WADA под руководством Ричарда Мекларена је објавила извештај у коме се говори о томе да у Русији тобоже постоји државни програм допинговања чији је циљ била победа на Олимпијади 2014. у Сочију.

Агенција WADA засада није предочила конкретне доказе да су руски освајачи медаља на Олимпијади у Сочију користили допинг. Мекларенов извештај се позиционира као прелиминарни документ који треба да послужи као основа за касније истраге. Међутим, МОК је морао по хитном поступку да донесе одлуку о учешћу спортиста из Русије, јер је до олимпијаде у том тренутку остало још само неколико дана.

Своје право учешћа на олимпијади морали су да доказују и „чисти” спортисти, а поготово они који су у прошлости већ били кажњавани због допинга.

На крају је одлучено да на Олимпијаду иду сви осим атлетичара и дизача тегова – њима је забрањено учешће на нивоу целог тима. Из тог правила је изузета само скакачица у даљ Дарја Клишина, која већ неколико година живи и тренира у САД, и зато нема везе са антидопинг системом у Русији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“