Зашто Руси воле Београд, а у Београду воле Русе?

Београд је за туристу из Русије као мачка у џаку – јасно је да унутра некога има, али не зна се ко је то. Када се спомене престоница Србије, Руси обично помисле на Слободана Милошевића и НАТО бомбардовање. Russia Beyond вам преноси утиске новинарке Динаре Грачове, која је руској јавности представила Београд на страницама популарног часописа „РБК Стиљ“.

Кафа и шљивовица

Шетајући се кроз центар Београда приметићете да ниједан кафић овде није празан. Готово за сваким столом осећа се мирис кафе и дим цигарете (у престоници Србије људи нису ни чули за строге законе против пушења какви важе у Русији).

Османлијско царство оставило је своје наслеђе – кафу. Ароматични напитак се овде испија више пута дневно. Истина, назива се „српска кафа“ и не кува се као у Турској: најпре вода прокључа, а тек затим се дода кафа. Међутим, неко ко долази из Русије, искрено речено, разлику у укусу неће приметити.

Али зато ће се, ако јој се посрећи избор локала, руска душа лако договорити са српским алкохолним Мефистофелом. Љубитељи жестоких пића ће, наиме, доживети истинско блаженство испијајући ракију. За разлику од турске и грчке верзије, српска ракија није нека безукусна мешавина, него десерт са високим садржајем алкохола (од 40% у продавницама до 70% у кућним подрумима). Она се не гута на брзину, него се испија полако, продужавајући задовољство. Од крушке, кајсије, шљиве, дуње или са додатком меда – ракија је у Србији лек за сваку несрећу.

Локална српска вина такође су веома квалитетна, а током топлог дела године поклоници „лаке чашице“ неће одбити ни шприцер.

Уз све то можете пробати специјалитете од меса: пљескавице, ћевапе, вешалицу или мућкалицу – постоје варијанте за свачији укус.

Сусрети „код коња“

Пошто сте се окрепили, можете кренути у обилазак Београда. Туристи обично почињу од старог дела града. Главна пешачка зона у Београду је Улица кнеза Михаила. За Русе то је нешто налик на Стари Арбат, само боље. На корак од ове улице налази се Трг Републике са спомеником који приказује наочитог владара на коњу. То је кнез Михаило Обреновић, по којем је улица и добила име. Када сазнате његову биографију, обузеће вас саосећање: два периода владавине, од којих се први завршио прогонством, а други убиством. У Београду се састанак „код коња“ договара исто тако често као у Москви сусрет „код Пушкина“ у Тверској улици.

Један од изузетних угоститељских објеката у Кнез Михаиловој улици дуго је био ресторан „Руски цар“ с великим сликама у стилу руског лубока на зидовима и духом из царског времена који се одражава у менију, атмосфери и уређењу ентеријера. Само што је уместо Александра III и Николаја II за столовима седела српска интелигенција са руским пријатељима. Недавно је овај простор прешао у руке италијанског ланца ресторана, али остао је изузетан ентеријер.

На крају Кнез Михаилове улице налази се низ тезги на којима можете купити сувенире, домаћу храну, пиће и одећу ручне израде. А одмах иза ове тржнице су парк и тврђава Калемегдан. Отуда се виде најлепши заласци и свитања – са обале с погледом на ушће Саве у Дунав. Ту се такође налази споменик „Победник“, који је посвећен ослобођењу Србије од вишевековне османлијске власти.

Љубав према Русији

Ако сте заборавили шта је то изузетна љубав према Русима, обавезно дођите у Србију. Многи Срби не само што воле Русе, него их обожавају. Овде ће вам отпевати „Каћушу“ и „Тамну ноћ“, захвалиће вам за заштиту у ратовима, испричаће вам како су у совјетско време у Москви Југословени за 100 долара могли да затворе ресторан због приватне забаве.

Власник нашег стана, Милован, када је сазнао да ће стан изнајмити Руси, одмах нас је загрлио као отац блудну децу и смањио месечну кирију за трећину: „Руси, ми смо са вама једно. А то што је Крим поново ваш, то је једноставно диван поклон. Ја сам одушевљен вашим председником! Примите и Србију у Русију, преклињем вас!“

Изјаве љубави према Русији у облику графита на зидовима се срећу једнако често као и љубавне поруке од Зорана упућене Милици. Недавни парламентарни избори додатно су разбуктали ову љубав – неко време град је био преплављен постерима о јединству Русије и Србије.

Овакви односи нису настали без разлога. Руска царска власт је подржавала ослободилачке ратове Јужних Словена. После Октобарске револуције није сва руска емиграција имала довољно средстава да се настани у околини париског Монмартра, где је могла да утапа своју тугу у чаши шардонеа уз тиху пратњу меланхоличне мелодије Вертинског. Први талас руске емиграције на челу са генералом Врангелом изабрао је да се настани у монархистичкој и православној Србији.

Међу руским емигрантима био је велики број архитеката, који су се активно укључили у обнову Београда. Град је, наиме, озбиљно страдао за време Првог светског рата. Руске архитекте су пројектовале дивне грађевине у императорском стилу. Главна звезда је био „архитекта са царског двора“ Николај Краснов, који је пројектовао Ливадијски дворац на Криму. Он је у Београду подигао зграде парламента, Владе, Министарства спољних послова и многе друге. Све то можете видети када сиђете са Калемегдана и наставите шетњу центром града.

Титова гробница

И наравно, каква је то Југославија без Тита! Ко дође у Београд обавезно треба да посети меморијални комплекс посвећен Титу. Ту се налази музеј о његовом животу, као и његова гробница. Они којима се допада музеј руског шоу-програма „Поље чуда“ сигурно ће умети да цене колекцију дарова које је добио маршал Југославије током 35 година своје владавине. Ту су народне ношње и инструменти, седла, ћилими, оружје, па чак и костим боливијског врача.

Изузетан смисао за хумор и искреност Срба уз њихову гостољубивост, богату историју, културни живот и одличну кухињу привлаче велики број руских туриста. Ако посетите ову земљу, понесите са собом непоновљиви дух Београда и срдачност његових становника. И нека вас на аеродрому из кофера радује звецкање флаша поменутих воћних алкохолних пића, брижљиво замотаних у српску заставу.

Руски текст на порталу style.rbc.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“