20 појава које Русима падају у очи када дођу у Србију

Карикатура: Дан Потоцки.

Карикатура: Дан Потоцки.

Неупућени Рус који се обрео у Србији може да на улици, у продавници, кафеу, цркви или приликом посете познанику остане прилично збуњен извесним необичним стварима или обичајима. Један од руских посетилаца Београда сабрао је 20 најупечатљивијих.

1. Оно што је у Русији чај, то је Србима кафа. Само што кафе има много више у сваком погледу. Кафа се пије свуда: код куће, на послу и у ресторану, уз цигару, ратлук или чашицу вињака. Чај се у Србији доживљава као средство народне медицине и није лако пронаћи чај који ми пијемо. Узгред, исто се може рећи и за хељду.

2. У Србији се МНОГО пуши. Више пута сам видео како човек вади следећу цигару, а још није попушио претходну, и ту другу пали овом првом.

3. А мало се пије. Често се може видети група људи који седе у ресторану и пију кафу са киселом водом или колом. Попију и пиво (од поднева) или ракију (најчешће увече), али обично то раде само „да попију“, а не „да се напију“. То не значи да овде људи не знају шта значи напити се. И то се дешава, али пијани људи се овде понашају „културно“. Нико од њих не проверава колико га поштујеш и из ког си дела града.

4. Коцкање је овде врло популарно. Кладионице на сваком кораку, и можеш се кладити за фудбалски тим (небитно за који: за српски или парагвајски, или за крикет репрезентацију Ускршњих острва), за трку бубашваба, рецимо, у Индонезији, или за проценат гласова са којим ће победити председнички кандидат на следећим изборима.

 

5. Срби су и иначе много више заинтересовани за спорт. Сви за некога навијају, сви прате спортске новости, сви нешто тренирају.

6. У Београду се вода са чесме може пити без икакве бојазни. Чак и у ресторану често уз кафу доносе воду са чесме. Ако зачуђено питате: „Није ово ваљда вода са чесме?“, конобар ће вам исто тако зачуђено одговорити: „Да, а што питате?“.

7. Ако будете хтели да купите коју флашу пива у продавници, очекујте да ће вас питати: „Имате ли амбалажу?“ Рус који први пут чује то питање може пасти у депресију. У појединим продавницама можда нећете ни добити пиво или минералну воду ако немате празну флашу, или ћете морати да платите више него што пише на ценовнику, јер ће вам у цену бити урачуната и празна флаша.

8. Најпопуларнији сајт у Србији је Фејсбук. То нисам закључио само на основу дружења са својим познаницима, него и по рекламама у градском превозу и на телевизији, па и по контактима које у својим подацима наводе чак и неке државне организације. Поједине државне организације чак користе своју страницу на „Фејсу“ као званични сајт. Фејсбук је у Србији СВУДА присутан. [У Русији су домаће друштвене мреже _serbianBeginIgnore_ВКонтакте_serbianEndIgnore_ и _serbianBeginIgnore_Одноклассники_serbianEndIgnore_ популарније од Фејсбука - прим. ред.]

9. Ко год да сте, чиме год да се бавите, какви год да су вам животни циљеви, најважније је да увек имате времена за „мерак“. На то се своди и јутарња кафа, и радно место - на коме обавезно морате имати време за одмор, и сатница, и дневни распоред ваших активности (за оне који то имају). Тиме ја делимично објашњавам обиље ресторана и кафеа у сваком градићу у Србији. Чак и ако је Србин „утањио“ и у џепу има само 500 динара, а плата неће скоро, он и тај последњи новац ипак може потрошити на пиво, мезе или тако нешто, или ће частити друштванце пићем, јер циљ живота није да се човек убије од посла, него да ужива.

10. Мени се чини да се управо тим мераком објашњава и прилично либерално радно време у већини државних и приватних фирми, где се ради од 8:00 до 16:00 (а уствари најчешће до 15:30, нарочито петком). [У Русији је радно време обично 9 сати и укључује паузу за ручак - прим. ред.]

11. У Србији је тешко одредити колико ко има година, и то посебно када је реч о женама. Видиш лепу девојку, а не знаш да она има троје деце и да јој најстарије дете има 15 година. Или, опет, не знаш да има 14 година (па се касније испостави да уствари тек за 2 године пуни 14).

 

12. У Србији су псовке саставни део обичног разговора, и то није преувеличавање. Псују и петогодишња деца, и девојке, и старе фине бакице. Сочне псовке се могу чути и на државној телевизији. Ствар је у томе што псовке нису одвојене од свакодневног језика тако стриктно као код нас. У великој мери је то начин да се говор „украси емоцијама“. Осим тога, српске псовке су далеко бруталније од руских.

13. Одлазак у цркву је посебна прича. Овде нећете наићи на одреде бака-стражарки које пазе да у цркву не уђе неки „скривени демон“ или „богоодступник“. И припремите се за искушења, нарочито ако сте ушли у цркву у току свадбе. Пратиље невесте и већина других дама неће бити обучене баш по канонима. Уопште нема дугих хаљина! Само мини-сукње и деколтеи. Притом дубина деколтеа и дужина (тј. краткоћа) сукње директно зависи од величине груди и дужине ногу.

14. Женама треба пружати руку. Обавезно треба водити рачуна да се у друштву најпре пружи рука жени, а затим мушкарцу. [У Русији се у принципу не рукује са особама женског пола - прим. ред.]

15. Још нешто везано за језик: будите пажљиви када говорите руски на јавним местима, јер су готово све псовке идентичне у руском и српском!

16. У Србији се користе два писма. Званично писмо је ћирилица, и сматра се да је „једино исправно“ писати ћирилицом. У државним установама је све написано ћирилицом: закони, акти... Али у стварном животу latinica sve vise i vise potiskuje ћирилицу. Већина дневних листова излази на латиници, многе рекламе су на латиници, да и не говоримо о српском сегменту Интернета. Занимљива је појава када неки страсни православни патриота гневно убеђује све око себе да треба писати искључиво ћирилицом, а сам пише енглеском латиницом, и то великим словима.

17. На ценовницима у продавницама и супермаркетима се често може видети цена у динарима и парама, тј. 56,47, или 88,95, или 243,19. Међутим, може да вам се деси да вам ту ситнину не траже, чак и у великим продавницама. Рецимо, флаша вина кошта 378,77 динара, а ви имате само 372 динара. „Нема везе, дај овамо, донећеш остатак касније. Следећи!“ За мене је још увек тајна како се књиговођама поклапају рачуни на крају месеца или квартала.

18. „Где си?“ Тако у српском језику гласи загонетна фраза која служи као поздрав и представља својеврсну норму у комуникацији. То питање не треба схватати буквално, тј. не морате одговорити где сте (били) и куда идете.

19. У Србији постоји специфичан празник. Зове се слава. То је дан светитеља који се поштује као покровитељ породице. На славу се позивају рођаци, пријатељи и познаници. Печење и вино су обавезан део славске трпезе. Али српско „печење“ уопште није исто што и руско „_serbianBeginIgnore_печенье_serbianEndIgnore_“ (кекс). У Србији та реч означава месо прасета, јагњета или (ређе) бика печеног на ражњу.

20. Када неко умре, уобичајено је да се пишу такозване умрлице. Оне се објављују у новинама, у посебним рубрикама, а каче се и на стубове, огласне табле и зидове. Ништа се не бојте, такав је обичај!

Овај текст је адаптирана верзија оригиналног материјала са портала senica.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: