Ако Самару посетите током викенда, обилазак града започните једночасовном пловидбом по Волги. Са реке ћете имати добар преглед града и моћи ћете одмах да изаберете своју „копнену” путању. Љубитељима активног одмора препоручујем да се бициклом провозају дуж реке и сами открију тајне непрегледног самарског кеја. После вожње бициклистичким стазама можда ће вам пријати да попијете криглу пива у кафеу поред чувене Жигуљовске пиваре.
Такође не би требало да пропустите ни административни центар Самаре. Сама зграда управе Самарске области није посебно занимљива, али са трга испред ње се пружа изванредан поглед на реку, кеј и Жигуљовска брда. Ту се налази и један од симбола Самаре – Споменик Славе. Импресивна мушка фигура која у рукама држи крила авиона стоји на пиједесталу високом 40 метара и симболизује подвиг радника самарске фабрике за производњу авиона из времена Другог светског рата.
Моје омиљено место за шетњу у Самари је стари град. Он није посебно атрактиван у туристичком смислу. За разлику од уређене пешачке Лењинградске улице или свечане Кујбишевске, која је у 19. веку била главна улица у граду, кварт око Улице Степана Разина уопште није дотеран. Међутим, управо то га чини занимљивим. Ту ћете наићи на аутентичне куће од дрвета и на камене трговачке виле које нису реновиране. У свим тим примерцима архитектуре можете уживати чак и по врелом летњем дану, јер је читава улица препуна дрвећа. Када обиђете овај кварт можете се спустити до пристаништа. У погледу на Волгу посебно ћете уживати седећи на молу на месту где нема бродова.
Још једно пријатно место за шетњу у старом граду је Струковски парк. Настао у 19. веку на месту виле пропалог спахије, овај парк је већ преко 150 година једно од омиљених места за одмор грађана и туриста. Ту се можете шетати по сеновитим стазама са дрворедима и уживати у погледу на зидану декоративну камену пећину, фонтану и неколико минијатурних скулптура. Издвајају се грациозна коза изнад улаза у малу камену пећину и заљубљени пар поред главног улаза у парк. То су детаљи који овом месту дају изглед 19. века.
Најбољи уметнички музеј у граду је Музеј сецесије. Он има велики број експоната, али сама грађевина ипак заслужује највише пажње. Ради се о вили подигнутој 1903. године за екстравагантну трговкињу Александру Курлину. Свака од 22 просторије у музеју има свој јединствени ентеријер, који представља најбољу традицију сецесије. Предлажем да музеј посетите у поподневним часовима, пред затварање. Туристичких група тада готово да и нема, а осим тога, у дворишту музеја се после затварања често одржавају концерти класичне музике и књижевне вечери.
Одмах поред Музеја сецесије налази се самарска катедрала – импресивна грађевина у готском стилу. Њу је најбоље посетити недељом ујутро. Тада за време мисе можете уживати у звуку оргуља. Али, ако не желите рано да устајете, можете доћи и током дана и без журбе разгледати табле на којима је представљена историја катедрале. Посебно су занимљиве фотографије завичајног музеја који се ту налазио у совјетско време. Оне изгледају потпуно надреалистички. Замислите само препариране животиње и кости диносауруса под сводовима готске катедрале!
Радо посећујем острво у близини града, до којег се стиже трајектом са пристаништа код Осипенкове улице. Вожња траје само 5-10 минута. Трајект ради од маја до септембра. Лети је на острву много пријатније него у граду. Тада се може уживати на плажи и у води, а у пролеће и јесен можете шетати кроз листопадно-четинарску шуму и возати се у катамарану по његовим језерима пуним локвања.
Још један пријатан излет ван града може вам пружити обилазак Головкиновог летњиковца, који је у народу познат као Кућа са слоновима. Њу ћете без сумње приметити током вожње бродом. На овај излет најбоље је да кренете са организованом групом или приградским аутобусом (30-40 минута вожње од Самаре). Првобитни власник летњиковца био је трговац и сликар Константин Головкин. Он га је сам пројектовао у сарадњи са будућим главним архитектом града Валентином Тапфером. Вила, подигнута 1908-1909. године, изграђена је тако да са четири стране оставља различит утисак на посматрача. Свака фасада има специфично архитектонско решење и сопствене елементе декора. Главни украс у дворишту су, наравно, фигуре слонова високе три метра, које стражаре испред виле.
Самара лежи на реци Волги и припада региону за који се може рећи да има готово бањски карактер. Ту се живи опуштено и без журбе, а за локални говор су карактеристични благо развучени вокали. Становници Самаре су предусретљиви и љубазни. Ако их питате за пут или пожелите са њима да поразговарате, вероватно вас неће одбити. Осим тога, Самара је град у којем се поштују патријархални руски обичаји. Зато ће вас ваши нови познаници вероватно позвати у госте на скромно послужење. Немојте одбити позив!
Карактеристична храна за Самару је риба из Волге у свим облицима. Ресторани за гурмане нуде сомове дуже од једног метра, док љубитељи рибарења могу и сами да улове рибу, па да је спреме по свом укусу. У Самари су популарни летњи туристички аранжмани који укључују рибарење, а најпосећенија локација за зимско пецање кроз отвор направљен у леду налази се неких десетак метара од главног кеја. Ако је за вас сом прескуп, а немате времена да са штапом за пецање чекате улов, препоручујем вам самарске специјалитете за сваки џеп – ту су свежи ракови уз пиво, смуђ са пиреом од спанаћа и караш у павлаци. Из Самаре можете понети и „јестиви сувенир”, тј. сушену рибу. Она се продаје у малој продавници поред Жигуљовске пиваре. Осим тога, у Самари се налази једна од највећих фабрика чоколаде у Русији и зато вам саветујем да не пропустите бомбоњере са логотипом „Русија”. У Совјетском Савезу најпопуларније су биле бомбоњере „Коллекция” и „Родные просторы”, које и данас могу послужити као леп поклон.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
У планинама Жигули, природном бисеру Русије