Улицама Сибира владају медведи и вечити лед, и зато је то најопаснији део света. Да ли је то стварност или мит?
Alamy/Legion-MediaАна Груздјева је аутор бројних текстова о путовањима на сајту Russia Beyond и пореклом је из Сибира. Одбарала је три најчешћа стереотипа о Сибиру и сагледала их из угла особе која при помену речи „Сибир“ одмах помисли на зиму, медведе и логоре ГУЛАГ-а.
Сибир заузима готово 10% светског копна и протеже се од монголске границе на југу до хладних обала Северног леденог океана на северу. То је земља осуђеника и хероја, налазишта гаса, нафтних бушотина, као и рудника угља и злата. Поред тога, то је и територија са највећим шумским масивима на свету. У Сибир долазе они који траже одмор у авантуристичком духу, људи који желе да истраже непознато, као и зависници од адреналина који узбуђења налазе на високим планинама и у заборављеним селима дуж Транссибирске пруге.
„Сибир је веома хладан“. Ово је најчешћи стереотип о Сибиру и једнако је раширен у осталом делу Русије, као и у иностранству. Нема сврхе расправљати да ли је то тачно, будући да већ у октобру из ормара вадим зимске чизме, топлу капу и рукавице. Али, сибирска зима не траје вечно. Пољски фотограф Рафал Милач долазио је у Сибир неколико пута док је радио на свом пројекту „7 соба“, а једном приликом ми је рекао: „Када сам први пут дошао било је лето. У Новосибирск сам понео зимске ципеле, а температура је била 40°С. Мислио сам да ће у Сибиру бити хладно, али сам морао да одем до продавнице и купим летњу гардеробу.“
Мора се узети у обзир чињеница да Сибир заузима огроман део Евроазије. Уколико у јуну дођете у најсевернији део Краснојарског краја, на пример у место Диксон, видећете гомиле снега, ледено Карско море и људе који носе топле јакне, јер је то Арктик. Али, ако такође у јуну посетите Краснојарск који се налази много јужније, срешћете студенте који се сунчају на обалама Јенисеја, породице са децом како на острву Татишев, главном градском центру за рекреацију, возе бицикл или ролере. Ако не покријете рамена, добићете опекотине од сунца. Ако, пак, у јуну одете на Алтај, биће вам хладно као и увек у пролеће, јер сте окружени планинама.
Многи људи рођени у Сибиру воле дуге зиме, без обзира на температуре од -20 до -30°С, јер могу да се скијају, клизају и возе сноуборд. Прошле године учесници пројекта „Ја сам из Сибира“ организовали су кампању под називом „Беле сибирске плаже“, са циљем да покажу како су зимске забаве у Сибиру лепше и интересантније од летњих.
„Медведи шетају улицама“. То је следећи популаран мит о Сибиру. Наравно, тамо постоје огромна ненасељена пространства тајге где живе мрки медведи, па не можемо порицати да нам ови кривоноги месождери нису суседи. Ипак, то се разликује од региона до региона.
Тако, ако се упутите на планинарење по Западном Сајану, или кренете у обилазак малих села окружених тајгом у региону Тофаларија у Иркутској области, или дођете до Чарске пустиње, велика је вероватноћа да ћете наићи на медведе. Међутим, у великим градовима попут Краснојарска или Новосибирска ово је готово немогуће. С друге стране, тачно је да се понекад ове животиње појаве у предграђима. Најчешће су принуђени да се приближе насељима због шумских пожара или ако у њиховом станишту нема довољно коштуњавог или бобичастог воћа којим се хране. Медведи иначе избегавају људе, а ни човек нема жељу да долази у контакт са њима.
Медвед се сматра једним од симбола Сибира, али реч је пре свега о дугогодишњој тежњи да се развије локални туристички бренд. Уколико посетите јужни део Алтаја, прво ћете угледати лешинаре како крстаре небом. У степама Даурије на југу Забајкалског краја најпознатије животиње су манул (Паласова мачка), срна и монголска газела (дзерен). За бројне староседелачке народе на северу најважнија животиња је ирвас.
Понекад од странаца чујем да су их рођаци одвраћали од путовања јер је „Сибир опасан“. Претпостављам да је разлог томе што се у совјетско доба иза Уралских планина налазио велики број логора ГУЛАГ-а. Данас СССР-а више нема, логори су одавно напуштени и заборављени, а у Сибиру радо дочекују туристе из целог света. Према томе, потпуно је погрешно сматрати да је ово опасније место од било ког другог у свету.
У нашим крајевима, баш као у Европи, САД или Аустралији, можете да наиђете и на топлу добродошлицу, али и на непријатности. Једног дана срешћете отворене и љубазне људе, а већ сутрадан неког неуљудног или чак пијаног незнанца. Али, то се може десити било где. Блогерка Пеги Лохсе је на север Русије стигла из Немачке и своје искуство описала следећим речима: „Сибир није нимало опаснији од других крајева света. У почетку се чини да су његови житељи помало груби, али су углавном изузетно добри. Једном сам путовала од Томска до Краснојарска преко Кемерова и требало је да преседнем из воза „Јурга-1“ у воз „Јурга-2“. Мислила сам да неће бити проблема, јер се ради о малом месту. Међутим, изгубила сам се. Дошла сам до краја града носећи велики ранац на леђима и нисам знала како да стигнем где сам наумила. Била је јесен и дувао је ветар. Стајала сам на улици и дрхтала од хладноће. Али, наишли су неки људи који су пратили другог путника до станице и питали ме да ли ми треба помоћ. На крају су ме одвели до места поласка воза и чак су ме повели и у обилазак града.“ Зато одбаците уврежена мишљења и спремите се за нова искуства и путовање до Сибира.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу