Папако је засекао врат ирвасу који је лежао на земљи. Отпио је мало крви, а затим и мени предложио да учиним исто. Гутам кнедлу која ми застаје у грлу и осврћем се: од мојих пријатеља који су све време стајали у близини сада нема ни трага. „Где ли су нестали…”, помислих.
Данас је веома живо у чумовима (традиционални конусни шатори од ирвасове коже). Припрема се храна за госте, домаћини на санкама јуре по дубоком снегу и лако могу да се сударе са неким непажљивим туристом. Папако је узгајивач ирваса. Данас ћу кренути са њим када поведе стадо на испашу. Да са мном нису пријатељи у топлим скафандерима и са фотоапаратима преко рамена, чини ми се да не бих знао ни која је година, ни који је век. Тундра је специфична: путник у њој губи представу о времену и тешко се враћа у стварност без спољног подстицаја.
Жене на ирвасовој масти пеку посластице од ирвасове крви, брашна и бобичастог воћа. Можда ће нам се данас пружити ретка прилика да пробамо млеко ирваса. За разлику од крава, женке ирваса млеко дају сезонски, у малим количинама, свега чашу дневно.
Јамало-Ненецки аутономни округ на полуострву Јамал једна је од најпосећенијих етно-дестинација у Русији. Јужно од њега је Ханти-Мансијски Округ (или Југра) где се налази „Торум Маа”, један од првих етнографских природних резервата у Русији, основан средином 1980-их. Етно-туризам је развијен и у Јакутији, на Алтају и у Туви, на Чукотки, на Кавказу и у републици Коми.
На Јамалу живи 41.000 припадника староседелачких народа, а 15.000 њих су још увек номади. Они читав живот сву своју имовину и чумове у којима живе превозе на саоницама са једног места на друго, пратећи стада ирваса. Ирваси одлазе на испашу у области где има маховине коју народ зове „ирвасово крзно”.
Према подацима Завода за статистику Руске Федерације („Росстат”), у Русији живи 48 малих народа. Мали староседелачки народи углавном насељавају Крајњи север Русије, Сибир, руски Далеки исток и Кавказ. У Русији живи свега 500 хиљада припадника малих староседелачких народа, што је само 0,3% од укупног броја становника РФ.
Стручњаци који су осмислили стратегију развоја Јамало-Ненецког аутономног округа верују да ће управо етно-туризам подстаћи развој овог краја, омогућити отварање нових радних места у региону и допринети очувању традиционалне културе малих староседелачких народа руског Севера. Један од њих је и Папако и његови сународници Ненци који се баве узгојем ирваса.
Етно-туристичке туре на Јамал коштају од 48.000 рубаља до 160.000 рубаља без путних трошкова.
За руске и стране туристе најпопуларнија етно-дестинација у Јакутији је Ојмјакон, најхладније насељено место на планети које се често назива „пол хладноће”. Најнижа измерена температура у Ојмјакону била је -77,8 степени Целзијуса. Тешко је поверовати да током лета температура овде достиже +30 степени Целзијуса. Туристи иду у риболов на језеро Лабинкир, које је недавно названо „нови Лох Нес” (јер се верује да у њему живи праисторијска неман), одлазе на дуге излете и упознају свакодневни живот староседелаца. Мештани се углавном баве ловом, па се и туристима пружа шанса да се у томе опробају.
Најповољнија цена путовања у Јакутију је 82.000 рубаља. Више информација можете добити на сајтовима: Экспедиция на Полюс холода и Якутия - Сердце Сибири.
Алтај многи зову „руска Шамбала”, упоређујући га са древним мистичним краљевством на Хималајима. Етно-туристички обиласци Алтајских планина обавезно подразумевају сусрет са локалним шаманима и кратке курсеве грленог певања. На Алтају туристи могу да проведу недељу дана са алтајским номадима Теленгитима. Теленгити су један од малих староседелачких народа Русије. У целој земљи остало је само 2.400 представника овог народа. Поред тога, у рејону Муљтинских језера туристи могу да посете насеља руских старовераца.
Најнижа цена туристичке туре на Алтај је 52.000 рубаља. Више информација на сајтовима: Тайны Саянского кольца и Саянское кольцо.
Путовање на Чукотку је скупо, али туристи са дубљим џепом који то себи могу да приуште сигурно ће доживети незаборавне тренутке. Углавном се организују етнографске и еколошке туре: туристи са водичима одлазе 600 км у унутрашњост Чукотке, прелазе планинске превоје, пецају, обилазе арктичку обалу Северног леденог океана на квадроциклима и санкама, возе се чамцима, у пратњи мештана јашу ирвасе и посећују „Алеју китова” – тајанствено светилиште древних Ескима.
Путовање на Чукотку кошта најмање 70.000 рубаља (путни трошкови нису урачунати у цену). Више информација на сајту Visit Chukotka.
Две руске републике на Кавказу, Адигеја и Кабардино-Балкарија, познате су по развијеном сеоском туризму: туристи могу да бораве у старом балкарском планинском селу на надморској висини од 2.000 метара, да проведу ноћ у пастирској колиби у планини, да одседну у сакљама (традиционалним кућама саграђеним још у 15. веку) и да учествују у косидби. У Адигеји можете научити како се прави познати адигејски сир и одсести у аулу (кавкаском планинском селу).
Најнижа цена туристичке туре на Кавказ износи 10.000 рубаља. Више информација на сајту: Эльбрустурсервис.
Краснодарски крај: Атамањ
Овај етно-туристички комплекс дочарава изглед традиционалног козачког села. О ентеријеру сваке „хате” (козачке сеоске куће) брине се по један регион Краснодарског краја. Током обиласка комплекса, који траје најмање 2-3 сата, сазнаћете много тога о свакодневном животу козака од почетка 18. века до краја Другог светског рата.
Јамал: Горнокњазевск
Горнокњазевск је мало селоудаљено 12 километара од града Салехард. У прошлости је у њему била резиденција кнеза Ханта (сибирског староседелачког народа), а сада је Горнокњазевск музеј на отвореном. Према легенди, овде живи Деда Ири, јамалска верзија Деда Мраза.У Горнокњазевску можете видетиобновљену резиденцију хантског кнеза, споменике дрвене архитектуре и етнографски комплекс са саоницама, дрвеним идолима и правим чумовима.
Москва: „Етно-свет” („Этномир”)
Овај етно-парк се налази на граници Московске и Калушке области. Пожељно је унапред резервисати једнодневну туру за обилазак парка. Можете одсести и у оближњем хотелу. У „Етно-свету” ћете сазнати много занимљивих података о свакодневном животу руског народа. Ако посетите музеј руске пећи, имаћете јединствену прилику да уђете у пећ и видите како изгледа изнутра. У овом етно-парку постоје делови посвећени животу народа у другим словенским земљама.
Јамал: Дан узгајивача ирваса
Дан узгајивача ирваса се на Јамалу традиционално обележава од почетка марта до средине априла, у време када номади терају своја стада са зимских пашњака на летње. За време празника можете учествовати на конкурсима за најлепшу женску и мушку народну ношњу или за најбољу запрегу са ирвасима и такмичити се у прескакању преко саоница, бацању ласа и дрвеног штапа који се зове „хореј”. Такође можете учествовати у трци запрега које вуку ирваси или скијати на ручно израђеним скијама.
Олонхо је врло древни спев Јакута и начин спознаје света овог народа са севера Русије. УНЕСКО га је уврстио у ремек-дела баштине човечанства. Најпознатији спев олонхоа, „Њургун Ботур Силовити“, три пута је дужи од Илијаде и описује компликоване догађаје људи, духова и богова у три света. Република Тува: Надим – празник сточара
У руској Републици Туви средином августа се одржава национални празник сточара. Туристи који присуствују овом празнику могу да виде овдашњу националну борилачку вештину „хуреш” и гађање из лука, да присуствују коњским тркама, да учествују на конкурсу за најлепше опремљеног коња или за најлепшу народну ношњу.
Јакутија: Исиах – јакутска Нова Година
Овај национални празник траје од 10. до 25. јуна. Јакутска Нова година је, за разлику од европске, летњи празник. На празник се одржавају коњске трке, играју се народне игре и врше се различити молитвени обреди. Ако се нађете у Јакутији у време Исиаха, домаћини ће вам сигурно понудити да пробате кумис, традиционални јакутски напитак од кобиљег млека.
Република Коми: Дан ловца
У селима у Републици Коми крајем септембра се обележава Дан ловца. За време празника ће вас сигурно послужити традиционалним ловачким специјалитетима од јаребице, тетреба и рибе. На Дан ловца одржава се такмичење најбољих стрелаца, трка чамцима, лов лососа мрежом и, наравно, проглашава се најбољи ловац.
Чукотка: Трке псећих запрега
На Чукотки се трке псећих запрега одржавају у априлу. Учесници „Трке на крају земље” током две недеље у псећој запрези прелазе 1.114 километара по леду. Победница прве овакве трке одржане 1991. била је Американка Кејт Персонс, а најуспешнији учесник трке је 76-годишњи Михаил Тинетегин који је победио чак 4 пута.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
Шта је „Аненербе“ тражио у планинама Адигеје? 