Бајкало-амурска магистрала: Немојте преспавати најлепше призоре на путовању кроз Сибир!

Бајкалско-амурска железничка магистрала (БАМ) једна је од најдужих на свету. Почиње у Иркутској области, обилази Бајкал са северне стране, пресеца реке Ангару, Лену и Амур, и завршава се на обали Тихог океана. БАМ је дугачак 4.287 км. То је сасвим довољно да се стрпљиви путник напије чаја из старих совјетских чаша и упозна Сибир, сапутнике у вагону, руски менталитет и локалне пејзаже.

Тајшет ­– први километар БАМ-а

Међу експонатима завичајног музеја града Тајшета, где се налази први километар БАМ-а, постоји и белешка младе комсомолке: „Молим да ме пошаљете на Свесавезну ударничку изградњу БАМ-а. Ради романтике“. Познато је међутим, да железничке пруге у Совјетском Савезу нису градили само млади добровољци, него и затвореници БАМЛАГ-а (једна од „филијала” ГУЛАГ-а). Они су постављали шине и припремали дрвену грађу. Од 1947. до 1958. године затвореници су изградили 840 километара БАМ-а. Сачувана су малобројна сведочанства о тешким условима њиховог живота: „Морамо страшно много да радимо. Смена траје 12 часова, и још 3 часа хода од затвора до градилишта и назад. Храна је врло лоша: баланда (ретка, обично неукусна чорба) са брашном од соје, трули купус и овсена каша [...] умивамо се без сапуна [...]“.

Бајкал и Бајкалски тунел

После Тајшета се немојте опуштати и дремати уз клопарање точкова, јер вас чека невероватно леп Бајкалски планински гребен и Бајкалски тунел дугачак 6,7 км (за изградњу тунела је употребљено преко 200 кг експлозива). Управо на овој деоници БАМ-а први пут ћете уживо угледати језеро Бајкал, и то не само кроз прозор воза него и на станици „Северобајкалск“, где воз стоји сат времена. Путници најчешће искористе то време да купе на станици мало димљеног омуља (локална врста рибе из породице зракоперки), а затим оду до оближње обале или да се окупају, или да уживају у пејзажу.

Холодноје – насеље у коме живе Евенке

На путовању БАМ-ом наилазите на занимљива омања села каква не можете видети нигде другде. На пример, бурјатско село Холодноје Евенкинско близу станице „Холодноје“, где поред Руса живе и аутохтони становници Сибира – Евенке киндигирског рода, чији су преци први дошли на обалу Бајкала. Евенке су одвајкада постављале своје чумове (једноставне сибирске колибе) тамо где данас пролази пруга. Холодноје је мало село са свега 500 становника, али и поред тога има свој етнографски музеј и два велика пољопривредна добра где се гаје ирваси.

Деоница Нови Уојан – Таксимо. Тунел за медитацију

Једна од најупечатљивијих деоница БАМ-а протеже се дуж Северомујског планинског гребена, покривеног листопадним шумама. Пејзаж који се види кроз прозоре купеа најлепши је зими. Бели планински врхови високи 2.500 метара дању су у контрасту са плавим небом, а у сумрак се сабласно назиру. Ни на овој деоници пруге не препоручујемо вам да спавате, јер између Новог Уојана и Таксима воз пролази кроз Северомујски тунел. То је најдужи железнички тунел у Русији. Дуг је 15.343 метра. Са грађевинског гледишта он спада међу најкомпликованије тунеле на свету. За 28 година, колико је грађен, његови градитељи су морали да „савладају” и пермафрост (вечно смрзнуто тло), и одроне земље и камења, и тектонске раседе.

Куанда – „златни спој” БАМ-а

Омање насеље Куанда појавило се захваљујући изградњи железничке пруге. Чувено је по томе што је 1. октобра 1984. године овде дошло до „златног” споја БАМ-а, после чега је цела пруга пуштена у рад. Заправо, „златне” шине су спојене пре званичног датума. Две бригаде које су градиле пругу, једна са истока, друга са севера, спојиле су се 29. септембра. Датум, међутим, није био у складу са планом комунистичке партије, а овај догађај су жељно ишчекивале хиљаде грађана, и зато су на станици Куанда две „златне” шине привремено скинуте, а затим поново свечано спојене 1. октобра, као што је првобитно планирано – са Лењиновим ликом на плакатима, у присуству важних функционера и жена у народној ношњи. Градитељи су тада вероватно само „свечано” запалили још по једну, попили још по једну, и отишли да се одморе после тешког „радног дана”.

Нова Чара – снегом прекривена пустиња

У Забајкалском крају Сибира постоји једно крајње необично и загонетно место. То је пустиња Чарски Песак („Чарские пески”), окружена тајгом и планинским венцем Кодар. Путници који желе да виде ово чудо Сибира излазе на малој железничкој станици Нова Чара. Снежно-пешчана пустиња је посећена у свако доба године, па чак и зими. Они други, који хоће да виде Тихи океан, настављају даље БАМ-ом до станице Совјетска Гавањ.

Росијскаја газета. Сва права задржана.