Кижи: десет података о чувеном музеју под отвореним небом

1. Преци данашњих становника Кижија су били Новгорођани. Пре хиљаду година дошљаци из Новгорода су основали своје насеобине у овом суровом северном крају. Ловили су рибу, сејали жито и гајили стоку. У 15. веку територија Кижија постала је део Московске кнежевине и први пут се помиње у летопису као Кишки Погост. То је био назив за неколико уједињених села.

2. Кижи је мало острво покривено угљеним шкриљцем. „Кишка црница“, „северни антрацит“, или „шунгит“ привлачио је занатлије. Овај „Аспидин камен“ (тако се у Русији називао црни шкриљац) коришћен је за фарбање артиљеријског оруђа. Поред тога, коришћен је и за лечење – сматрало се да он подмлађује. У 17. веку је у Кижију подигнута фабрика, али не због црног шкриљца, него због великих залиха бакра и гвожђа. Фабрику је подигао новгородски предузимач Семјон Гаврилов.

3. Насеобина је могла постати чувена и захваљујући ножевима. Кишки ножеви су јединствени, они не рђају и не тупе се. За њима је у 18. веку била велика јагма на Тихвинском вашару, највећем у тадашњој Русији. Међутим, покушаје индустријализације овог подручја мештани су дочекали на нож. Чак су подигли и устанак. На крају су светску славу једном од 1.369 острва Оњешког језера донели један дрвени звоник и два дрвена храма.

4. Храм Преображења Господњег са 22 куполе појавио се на острву пре више од 300 година. Саградио га је непознати неимар на месту старе цркве, која је изгорела после удара грома. Висина од темеља до крста централне куполе износи 37 метара. Прича се да у читавом здању нема ниједног ексера. Конструкција храма заиста је направљена по руским тесарским канонима, тј. без ексера. У куполама су, међутим, ипак коришћени и ексери.

5. Поред ове главне знаменитости Кижи је чувен и по Покровској цркви. Елегантне, хармоничне пропорције и куполе у облику круне употпуњују величанственост Преображенског храма. У Покровској зимској цркви служба се врши од празника Покрова Пресвете Богородице до Васкрса.

6. Цркве имају иконостасе који су карактеристични за руски север. Иконе се надовезују једна на другу и на крају се завршавају сводом. Иконостас у Храму Преображења Господњег садржи 102 иконе распоређене у четири нивоа.

7. Звоник шаторастог облика је архитектонски ехо читавог ансамбла. Због оронулости је темељито реновиран у 19. веку. Звоник није коришћен 60 година, јер је од 1929. године било забрањено ударање у црквена звона. Тек 1989. године поново је одјекнуло свих 12 звона – девет старинских и три нова, тек изливена.

8. Стручњаци су средином 19. века обратили пажњу на Кижи као споменик архитектуре. Многи уметници и архитекте Академије уметности посетили су ово острво. Сликар Јегошуа Шлуглејт насликао је 1911. године пејзаж „На далеком Северу”. Слику Кишког Погоста купио је император Николај II.

9. У Кижи је пренето 68 грађевина из целе Карелије, укључујући и најстарији дрвени храм у Русији – цркву из 14. века посвећену Васкрсењу Лазаревом. Кижи је 1966. године постао музеј, а затим и школа под отвореним небом. Од маја до септембра на острво долазе ђаци и студенти у летњу школу етнографије.

10. Пре четврт века Кишки Погост је стављен на листу светског наслеђа Унеска, заједно са историјским центром Санкт Петербурга и Московским кремљом. Тада је овај архитектонски ансамбл проглашен за уникат као ремек-дело људског неимарског генија, као објекат који је у хармонији са околном природом и као врхунац тесарске вештине.

Дрвене цркве и беле ноћи острва Кижи

Росијскаја газета. Сва права задржана.