Само у Русији: Седам ендемичних животињских врста

Lori/Legion-Media
Да бисте видели руске ендемичне врсте, мораћете да се запутите у удаљене регионе Руске Федерације. Тамо вас поред необичних животиња чекају и прелепе шуме и језера.

1. Сибирска воденкртица

Пре неколико милиона година, док на планети још није било мамута, воденкртица је већ живела у Сибиру. Према томе, имајте у виду: када видите сибирску воденкртицу, ви заправо видите оваплоћену праисторију. Сибирска воденкртица слабо види, и по томе је слична кртици, док је по репу и начину живота слична аустралијском кљунару.

Илустрација: PhotodomИлустрација: Photodom

Данас се ова занимљива зверчица среће у басенима Дона, Волге и Урала. Крзно воденкртице чак и у води остаје суво захваљујући масном мошусу који луче њене жлезде. Воденкртице су ловљене због јаког мириса мошуса и јединственог крзна, тако да су пре неколико векова биле на ивици истребљења, али данас су под заштитом државе.

Илустрација: East NewsИлустрација: East News

2. Сибирска фока

Сибирска фока је једини сисар који обитава у Бајкалском и Ладошком језеру. Она спада међу најлепше слатководне животиње и прави је симбол ових језера. Бајкалска фока и ладошка прстенаста фока освајају срце сваког туристе. Необично лепе очи ових животиња као да продиру човеку у душу. Имају симпатичне младунце са меким крзном и занимљиву нарав. Близу Бајкала постоји затворени базен где ове животиње демонстрирају своју грациозност у води.

У Русији постоји много старих бајки и веровања везаних за сибирске фоке. По једној чукотској легенди сва жива бића на овоме свету је родила велика сибирска фока.

Илустрација: Shutterstock/Legion-MediaИлустрација: Shutterstock/Legion-Media

3. Сибирска снежна овца

Плато Путорана је једно од најнеприступачнијих места Русије, где се може стићи само ваздушним или воденим путем. У тој нетакнутој дивљини живи путоранска или сибирска снежна овца. И сам долазак на плато Путорана је тежак задатак, а још је теже тамо угледати снежну овцу. То је грациозна, али опрезна и врло јогунаста животиња, са моћним увијеним роговима. Храни се растињем близу стрмих литица на надморској висини од 1.700 метара.

Тешко је рећи зашто је путоранска овца изабрала овај плато са суровом климом, где на сваком кораку вреба опасност. Можда овим плашљивим животињама одговара што их тамо нико не узнемирава.

Илустрација: Alamy/Legion-MediaИлустрација: Alamy/Legion-Media

4. Ружичасти галеб

Тешко је поверовати да се ова крхка птица може срести у областима са суровом климом: на Арктику и у источном Сибиру, на обалама северних хладних река Индигирке, Колиме и Анадира. Некада је ружичасти галеб био традиционална ловина Ескима, а сада је лов на ову птицу строго забрањен. Перје овог галеба има боју снега и леда прошарану нежним ружичастим перјем које као да је упило одсјај северног свитања и поларне светлости. Ружичасти галеб воли мраз. У јесен он не лети на југ као остали галебови, него на север, тачније на Северни ледени океан.

Илустрација: Alamy/Legion-MediaИлустрација: Alamy/Legion-Media

5. Амурски леминг

Ретка зверка, слична морском прасету или великом хрчку са шареним крзном. Живи у тајгама источног Сибира и Камчатке. Да бисте угледали леминга морате дуго лутати по мочварном терену покривеном маховином, јер ови глодари праве своје јазбинице у мекој маховини. Леминзи у току дана поједу више хране него што су сами тешки, али им активан начин живота помаже да увек буду у доброј форми.

Илустрација: Lori/Legion-MediaИлустрација: Lori/Legion-Media

6. Сибирски бели ждрал

Витка птица са снежно белим перјем и дугим црвеним кљуном је сибирски бели ждрал. Ове ретке птице се могу видети у Јакутији и западном Сибиру на подручју Јамала. Ханти, аутохтони народ западног Сибира, поштују сибирског белог ждрала као свештену птицу.

Ждралови су осетљиви и избегавају човека. Ако им се он приближи, увек упозоравају остале птице отегнутим криком. Зато ћете њихов атрактивни ритуални плес моћи да посматрате само из даљине.

Сибирски бели ждрал је уписан у Црвену књигу као врста која ишчезава. Акцији „Лет наде”, чији је циљ да сачува популацију ових птица, придружио се 2012. године и Владимир Путин. Председник Русије је на делтаплану с мотором предводио јато младих сибирских ждралова када су у јесен кренули у топлије крајеве.

Илустрација: Alamy/Legion-MediaИлустрација: Alamy/Legion-Media

7. Баргузински самур

У тајги на источној обали језера Бајкал можете срести окретну животињицу са меким крзном боје кафе. То је баргузински самур. Име је добио по реци Баргузин и истоименом бајкалском ветру.

Илустрација: Lori/Legion-MediaИлустрација: Lori/Legion-Media

Овај самур је веома радознао и не боји се човека. Ако будете имали доста среће, можда ћете успети чак и да помазите баргузинског самура и да чујете како он тихо преде, као мачка. Због лепог и скупоценог крзна са сребрнастим одсјајем баргузински самур се још назива „цар дивљег крзна” или „меко злато”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.