Кирило-белозерски манастир – неосвојиви бедем руског севера

Храмови и куле Кирило-Белозерског манастира. 15. јул 1999.

Храмови и куле Кирило-Белозерског манастира. 15. јул 1999.

Вилијем Брамфилд
Овај манастир је изванредан пример црквеног и архитектонског наслеђа Русије.

Почетком 20. века руски хемичар и фотограф Сергеј Прокудин-Горски смислио је сложен процес добијања јарких слика које личе на фотографије у боји. Његово виђење фотографије као образовне и просветне форме посебно је очигледно када је реч о његовим фотографијама архитектонских споменика и историјских знаменитости широм Русије.

Фотографе су посебно интересовале руске саобраћајнице, а међу њима пруге и реке. Једна од најважнијих таквих саобраћајница био је Маријински речни пут који преко реке Шексне повезује Санкт Петербург и слив Волге.

Кирило-Белозерски манастир. Поглед на Сиверско језеро у правцу југозапада. 14. јул 1999. године.

Прокудин-Горски је у лето 1909. године прошао овим путем и посетио историјска насеља на северу Русије, а међу њима и градић Кирилов где се налази Манастир Светог Кирила. Са својим масивним бедемима, кулама од цигала и мноштвом храмова, овај манастир је једна од најупечатљивијих знаменитости руског севера. С обзиром да се налази на Сиверском језеру недалеко од реке Шексне, манастир је био интересантан и сликарима, али је имао и стратешки значај. Прокудин-Горски је фотографисао манастир са јужне обале језера. На мојим фотографијама, направљеним са језера крајем 1990-их, види се да је манастир споља мало измењен.

Кирило-Белозерски манастир. Поглед на јужну обалу Сиверског језера са југоисточне стране манастира. Лето 1909.

Необична историја

У 14. веку је монаштво у Москви доживело препород под руководством преподобног Сергија Радоњешког. Монаси су одлазили у северне крајеве ради подвижништва. Московски кнезови су их подржавали у тим напорима јер се на тај начин ширила православна вера, али је и подстицана територијална експанзија Москве и освајање богатих шума крајњег Севера.

Кирило-Белозерски манастир. Поглед на јужну обалу Сиверског језера са источне стране манастира. 7. јун 1998. године.

Овај манастир је основан 1397. године када је преподобни Кирил Белозерски (1337-1427) дошао на Сиверско језеро и ископао пећину да би се у њој настанио. Кирил се замонашио у великом московском Симоновском манастиру. Био је ученик Светог Сергија и подржавао га у његовој одлучности. Надахнут виђењем Пресвете Богородице дошао је на Бело језеро, а одатле на Сиверско језеро.

Кирилу се придружио монах Ферапонт, који је наредне године основао монашку заједницу на оближњем језеру Бородаво. Братство се брзо формирало. Кирил је посветио обитељ Успењу Пресвете Богородице. Руска православна црква је канонизовала Кирила 1547. године.

Кирило-Белозерски манастир. Сиверско језеро са југозападне стране манастира. 15. јул 1999. године.

У бурно доба на почетку 15. века Кирилов манастир Успења Пресвете Богородице одиграо је важну улогу у очувању династичке стабилности Москве. Због тога је добијао велике прилоге, захваљујући чему је постао један од највећих манастира у Московској држави у 16. веку. Већи од њега је био Тројице-Сергијев манастир близу Москве.

Првобитно је манастир направљен од дрвета, као што је било уобичајено у средњовековној Русији. Прва грађевина од цигала и камена био је Успенски храм чија је градња почела 1496. године.

Кирило-Белозерски манастир. Ферапонтова (Московска) кула и северозападне зидине. Лето 1909. године.

Главни покровитељ манастира био је велики кнез московски Василиј III (1479-1533), који је 1528. године посетио обитељ са својом другом женом Јеленом Глинском, како би се помолио да добије сина и наследника. Касније је Василиј приложио манастиру новац за изградњу двеју цркава од цигала. Једна од њих је Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља, око које је формирана друга обитељ.

Тако су од једног манастира који је основао Свети Кирил настала два манастира – један посвећен Успењу Пресвете Богородице, а други Светом Јовану Крститељу. Ту је било насеље и за мирјане ограђено зидинама. Почетком 17. века те зидине су заштитиле манастир од пљачкаша током масовних народних нереда и стране интервенције познате као „Смутно доба“.

Кирило-Белозерски манастир. Ферапонтова (Московска) кула. Са десне стране: северне зидине. 8. август 1991. године.

Тврђава никад није нападнута

Манастир је доживео процват у другој половини 17. века када је цар Алексеј Михајлович одлучио да га обнови и направи од њега неосвојиву тврђаву и неку врсту истуреног положаја на северним територијама које су биле крајње важне за Москву. У то време је потенцијални непријатељ била Шведска. Она је већ заузела значајну територију која је у средњем веку припадала Новгороду, руском граду-држави. Ако би Шведска покушала да уђе дубље у руску територију Манастир Светог Кирила је стајао као велика препрека.

Алексеј Михајлович је 1653. године издао указ о проширењу бедема и изградњи манастирских кула, што је и урађено у другој половини 17. века. Прокудин-Горски је фотографисао један од најупечатљивијих делова зидина, као што сам и ја учинио цело столеће касније.

Кирило-Белозерски манастир. Ферапонтова (Московска) кула, јужна страна. Са десне стране: западне зидине. 8. август 1991.

Срећом, ниједна непријатељска армија се није приближила зидинама које су проширене уз велике напоре. Бедеми и куле овог манастира сада служе као споменик који сведочи о способности руског народа да гради тако масивне камене објекте у касном средњем веку. Петар I је победама у рату против Швеђања почетком 18. века и оснивањем Санкт Петербурга (1703. године) толико изменио геополитички положај Русије да је практично отклоњена опасност од инвазије непријатеља на руски север.

Тиме је Манастир Светог Кирила почео да губи на значају тако да је био запостављен у 18. и 19. веку. Крајем 19. века је обновљено интересовање за руско средњовековно наслеђе, услед чега су покренути радови на рестаурацији овог манастира и настављени су почетком совјетског периода. У манастиру је 1924. године отворен први музеј. Идеолошке репресије током 1930-их су осујетиле његово активније обнављање.

Тек после Другог светског рата музеј Кирило-Белозерског манастира успева да оствари свој потенцијал. Овај музеј, као и цела територија манастира, постали су највећа ризница руског културног блага која се и даље развија. Музеј сада има одличну галерију историјске црквене уметности. Један део манастира враћен је Руској православној цркви. Манастир је 2017. године обележио 620. година постојања и том приликом је истакнута његова изузетно велика улога у руској историји.

Кирило-Белозерски манастир. Поглед на Сиверско језеро са југозападне стране манастира. 15. јул 1999. године.

Почетком 20. века руски фотограф Сергеј Прокудин-Горски смислио је сложен процес за добијање фотографија у боји. Од 1903. до 1916. он је путовао по Руској империји и направио преко 2.000 фотографија помоћу процеса који је подразумевао три експозиције на стакленој плочици. Он је у августу 1918. године напустио Русију са већим делом своје колекције стаклених негатива и настанио се у Француској. После његове смрти у Паризу 1944. године његови наследници су продали колекцију Библиотеци Конгреса САД. Почетком 21. века ова библиотека је дигитализовала колекцију Прокудина-Горског и тада су фотографије постале доступне јавности. Сада многи руски сајтови имају верзије ове колекције. Историчар архитектуре и фотографије Вилијем Брамфилд је 1986. године организовао прву изложбу фотографија Прокудина-Горског које се чувају у Библиотеци америчког Конгреса. Док је радио у Русији, почев од 1970-их Брамфилд је фотографисао већину пејзажа и објеката које је посетио Прокудин-Горски. Ова серија чланака пореди виђење архитектонских споменика очима и снимцима Прокудина-Горског са фотографијама које је Брамфилд направио много деценија касније.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: