Нико нема што Руси имају: Осам јединствених географских појава

Погледајте да ли вам је нешто од овога познато.

1. Највећи активни вулкан Евроазије

Кључевски, највиши и најактивнији вулкан Евроазије.

Јевгениј Нескромни/Sputnik

Да, он се налази у Русији. Али то не значи да људи у Русији често посећују вулкане. Већина Руса никада није ни видела вулкан. Стратовулкан Кључевски је висок 4.750 метара и веома је активан. То је леп, стрм и симетричан конус. Унет је на листу светског наслеђа Унеска. Налази се у Уст-Камчатском рејону. Од 1697. године на овом подручју редовно пада киша од истопљене лаве и пепела. Људи су се само неколико пута попели на врх, јер постоји опасност од неочекиваног избацивања лаве, што је у прошлости проузроковало смртне случајеве. Аутохтона племена сматрају да је ова планина свето место. Одатле је, како они верују, потекао свет.

2. Језеро са пет спратова

Dmitry Dunaev

На Баренцовом мору близу Колског полуострва постоји острво Килдин. У њему се крије језеро Могиљноје. Оно је још увек енигма за научнике, те се сматра да би му у име науке требало дати посебан заштићени статус.

Језеро је дубоко само 17 метара али је чувено по томе што има пет засебних слојева воде и у сваком од њих су посебни услови који дефинишу облике живота. Горњи слој се састоји од шест метара чисте воде. У њему живе слатководне рибе и организми. Испод њега, на четвртом спрату, вода је помало слана тако да у њој живи више морских врста, међу њима медузе и ракови. Неколико метара ниже је присуство морских врста још веће. Научници их често третирају као „заробљенике“ језера Могиљноје јер су они ту доспели из Баренцовог мора. Затим следи слој црвене воде. Боју је добио од милијарди црвених бактерија које дејствују као нека врста тампон-зоне. Она штити горње слојеве од деструктивног слоја испод поменутог нивоа. Тај доњи слој је пун отровног водоник-сулфида. У њему живе само бактерије које могу опстати без кисеоника.

Канцеларија Светског фонда за заштиту природе (WWF) у Русији скреће пажњу да је потребно дати посебан заштићени статус језеру Могиљноје, поред статуса федералог резервата које оно већ има. Научници већ 200 година покушавају да објасне појаве у овом језеру, али је много тога за њих још увек тајна.

3. Укупна територија руских резервата и националних паркова је велика као Француска

Нижњешавлинско језеро у Кош-Агачком рејону Републике Алтај.

Јуриј Кавер/Sputnik

У Русији има 70 резервата, 49 огромних националних паркова и 103 резервата природе, што чини око 4% територије Руске Федерације. Где год се нађете у Русији, увек негде у близини постоји територија са природом која као да није од овога света.

Погледајте ових десет места које је портал Russia Beyond обележио као нешто што треба бар једном у животу посетити.

4. Највећа мочвара на свету

Васјуган – највећа мочвара на северној полулопти.

Сергеј Фомин/Global Look Press

Неко ће рећи да то и није баш за похвалу, али само замислите да је у питању 55.000 квадратних километара. То је мочвара чија територија је за 20% већа од Швајцарске.

Васјуганска мочвара се налази у Западном Сибиру између река Об и Иртиш. Она је важан слатководни ресурс. У овој мочвари живе многе природне врсте. То није популарна туристичка дестинација иако је мочвара прилично плитка, али ће многима вероватно бити занимљиво да је посете.

5. Најстарија планина на свету

Планина Караташ у Републици Алтај.

Владимир Вјаткин/Sputnik

Најстарији планински венац на свету је Барбетон у Јужној Африци. Он је стар око 3,6 милијарди година. Међутим, када је реч о засебним планинама (независно од великх планинских венаца), онда је руска планина Карандаш (у преводу „Оловка“) рекордер са невероватних 4,2 милијарде година. Ако се има у виду да је наша планета стара 4,6 милијарди година, онда је то заиста нешто фантастично. Што се тиче Уралских планина, оне су, генерално гледано, нешто старије од 350 милиона година.

Узраст ове планине није једина њена занимљивост. Карандаш се готово у целини састоји од израндита, потпуно неорганског камена, углавном црне боје и велике густине. Поједини научници сматрају да је ова супстанца ванземаљског порекла.

6. Највећа тајга на свету

Игор Шпиљенок

Ако тражимо највеће шумске површине, онда су то тропске шуме Амазона чија је површина (5,5 милиона квадратних километара). Али тајга је, поред океана, и даље највећи биом на свету. Највеће тајге су Источносибирска и Канадска. Тешко их је измерити, јер се различито третира тајга у Русији и Северној Америци, где се термин бореална шума користи за део покривен шумом, а тајга је неприступачна и бесплодна територија севера.

Сибирска тајга има површину од скоро 15,5 милиона квадратних километара. Простире се од тундре на северу до умерених мешовитих шума на југу Русије. Граничи се са Монголијом и Кином. Обухвата 9% укупног копна планете. Флора и фауна тајге су необични по прилагодљивости – издржавају температуру од +40 степени лети до -62 степена Целзијуса зими.

Источносибирска тајга је по врстама биљака и животиња најближа континенталној Америци са којом је некада била повезана Беринговим копненим мостом.

Уједно је Западни Сибир место и где се налази највећа равница на свету.

7. Најдубље језеро на свету

Getty Images

Бајкал се налази негде између Јужног Сибира и Монголије. То је најдубље језеро на свету, а уједно је и највећи слатководни резервоар – садржи укупно 23 кубна километра воде.

Све највеће реке света – од Амазона до Ганга – требало би да теку годину дана да би напуниле Бајкал. Бајкалски басен садржи око 300 река.

Ово древно језеро се излива у реку Ангару, која се улива у Јенисеј, а овај тече на север према Арктику. Бајкал се, као и Атлантски океан, сваке године шири за пар сантиметара због постепених тектонских померања.

Андреј Некрасов/Global Look Press

Бајкал је послужио као полазиште за подводно проучавање неутрона – у ово језеро је спуштен први подводни неутронски телескоп на свету. Он је намењен за изучавање космичких процеса и трагање за новим честицама, а међу њима и оних које много личе на легендарну тамну материју. Бајкалски дубоководни неутронски телескоп је део вишенаменске лабораторије овог језера и део глобалне мреже неутронских телескопа GNN.

8. Русија је једина земља на свету која се граничи са 12 мора и 16 земаља

Забајкалски регион.

Георгиј Розов/Legion Media

Русија се граничи са 12 мора из три океанска басена. То су Балтичко, Црно, Азовско, Баренцово, Бело, Карско, Лаптевско, Чукотско, Источносибирско, Охотско и Берингово море. На том списку није Каспијско море, јер је оно заправо језеро.

С обзиром на све то, необична је чињеница да Русија готово да нема излаз на луке у којима се вода не замрзава током целе године. Русија поседује огромне морске ресурсе, али би ситуација са трговачким путевима могла бити и боља, чак и у Тихом океану где се брод одмах нађе у јапанским територијалним водама чим напусти луку.

И у одбрамбеном смислу ситуација није једноставна с обзиром да се Русија граничи са 16 земаља, што је двоструко више од Кине.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!