Царска раскош: Пет тајни главног парка Санкт Петербурга

Legion Media
Летњи врт, омиљена креација Петра Великог, је своје врсте тријумф Руске Империје у уређењу паркова.

Санкт Петербург одушевљава својом атмосфером царске прошлости - широким улицама, импозантним грађевинама, сликовитим мостовима и раскошним вртовима. Ако кренете улицом Садоваја до канала Лебјажја канавка (Лабуђи канал), доћи ћете до главног градског парка - Летњег врта (Летњи сад). Врт постоји још од 18. века, а ми вам откривамо све његове тајне!

1. Петра Великог је инспирисао Версајски врт

Летњи дворац и летњи врт, Санкт Петербург, 1716.

Летњи врт је настао 1704. по наређењу Петра Великог, који је желео велики врт као у другим европским градовима. Врт је обликован по узору на Версајски, али руски цар је  желео да надмаши Луја IV и ангажовао најбоље архитекте тог доба: Растрелија и Трезинија.

По законима елегантних европских вртова, стазе су ограђене уредно обликованим грмљем, а са четири стране ових зелених зидова стоје украси: језерца, фонтане, италијанске мермерне скулптуре.

У почетку се парк могао посетити само на Петров лични позив, али затим је отворен за угледно друштво и постаје омиљено место племића и интелигенције. 

2. Гвоздена ограда је импресионирала британског лорда

Према романтичној легенди један британски лорд је посетио град током белих ноћи. Његов брод је пловио Невом и усидрио се у близини Летњег врта. Очаран величанственом лепотом ограде, лорд није желео да сиђе на копно, рекавши да нема потребе јер сигурно ништа лепше неће видети.

„У Санкт Петербургу сам видео све што сам желео: беле ноћи и ограду Летњег врта", рекао је и окренуо брод према Енглеској.

Веровали или не, капија и ограда од кованог гвожђа још увек изгледају импресивно! Ограда, украшена позлаћеним латицама, делимично је направљена 1780-их у Тули, познатој по својим занатлијама. 1866. године била је сведок покушаја атентата на цара Александра II. Поред главне капије подигнута је капела у сећање на тај догађај. Совјети су је срушили 1930. године.

3. Врт није тако назван у част лета, већ цвећа

Летњи врт је изграђен на месту старог имања једног шведског мајора, где је Петар Велики живео пре него се преселио у Летњи дворац. Врт је своје име добио захваљујући баштованима који су садили тзв. летњике, једногодишње цвеће. Ипак, врт се и даље зове летњи да би се разликовао од зимских вртова који су се често правили у затвореним просторијама унутар двораца.

4. Овде је отворена прва уметничка галерија

Други дворац је изграђен за Петрову супругу Катарину, а у суседној згради се налазила уметничка галерија. То је заправо била прва руска уметничка галерија у којој су излагани радови водећих европских сликара. Нажалост, ни једне од тих грађевина више нема.

5. Летњи врт је део Руског музеја

Петар је желео да Летњи врт буде не само место за одмор становника Санкт Петербурга, већ и музеј скулптура. До друге половине 18. века број скулптура у парку је порастао на 250. Међу њима је био и познати кип Венере пронађен у археолошким ископинама Рима 1718. Међутим, након поплава 1777. и 1824. године, многи су кипови премештени у дворце и музеје. Венера стоји у Ермитажу.

Једина грађевина коју је Петар видео својим очима и која још увек постоји је Летњи дворац. Подигао га је Терзини 1710-1712.

Парк, са огромном збирком мраморних скулптура, Летњим дворцем и кућом Петра Великог, 1934. године добио је статус музеја. Летњи врт је сада у склопу Руског музеја.

Сазнајте још: Шта треба видети на главној улици Санкт Петербурга

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“