Шта треба видети на главној улици Санкт Петербурга?

Илустрација: Legion Media

Невски проспект, или само Невски, како га зову житељи Санкт Петербурга, несумњиво је главна градска артерија. Њена изградња планирана је у 18. веку и улица је требало да буде део главног пута за Москву и Новгород. Данас је Невски најважнија туристичка дестинација у граду.

Своје данашње име улица је добила 1781. године, а пре тога била је позната као „пут за Невски манастир“, односно данашњу Александро-невску лавру. У првим годинама совјетске власти улица је носила име Авенија 25. октобра (дан почетка Октобарске револуције по јулијанском календару).

У сваком случају, Невски је увек био центар дешавања у Санкт Петербургу. Тo је и даље најзначајнија градска улица у којој су смештене бројне историјске зграде. Мало је оних који нису чули за Казањски сабор или величанствени Храм Спаса на крви. Ипак, то није све, пошто на овом булевару има још много тога да се види, а „Руска реч“ ће вас упознати са неким мање познатим знаменитостима, јер оне свакако заслужују пажњу посетилаца Санкт Петербурга.

Дом компаније „Сингер“ („Дом књиге“, Невски проспект 28)

Илустрација: Legion Media

Компанија „Сингер“, познати произвођач машина за шивење, купила је 1902. године плац на углу Невског проспекта и Канала Грибоједова да би на њему саградила пословну зграду и изложбени салон. Изглед овог здања био је врло иновативан, можда чак исувише смео за тадашњи Санкт Петербург – на пример, одликовала га је метална конструкција. То је била нова технологија градње која је омогућила подизање небодера. Чувена америчка компанија за производњу шиваћих машина у то време низала је велике пословне успехе широм света, а тржиште Руске империје било јој је једно од највећих. „Сингер“ није штедео новац током изградње свог будућег седишта у Санкт Петербургу, а првобитно је планирано да зграда има бар 11 нивоа што би је учинило највишом на Невском проспекту. Међутим, то није било у складу са урбанистичким прописом који није дозвољавао изградњу зграда комерцијалне намене виших од Зимског дворца (23,5 метара). Упркос бројним протестима заступника традиционалне архитектуре, император Николај II одобрио је изградњу Дома компаније „Сингер“, али уз услов да има максимално седам нивоа. Здање припада стилу сецесије, а архитекта Павел Сјузор поставио је на крову зграде торањ од челика и стакла на чијем врху су стајали сфера и амерички грб.

И у данашње време „Сингерово“ здање представља једну од највећих знаменитости на Невском проспекту. У доба СССР-а било је познато као „Дом књиге“, а данас је у њему смештена највећа књижара у граду и литерарни кафе. Виши спратови су дубоко загазили у 21. век пошто се тамо налазе канцеларије најпознатије руске друштвене мреже „ВКонтакте“.

Јелисејевски магазин (Невски проспект 56)

Илустрација: Legion Media

Зграда је изграђена у стилу сецесије 1903. године, а била је у власништву познатих руских трговаца, браће Јелисејев. Овај велики магазин одликовао се врло луксузним архитектонским елементима, попут комплексних витража и бронзаних делова ентеријера, јер су власници веровали да ће то повећати интересовање купаца. У совјетско време зграда је носила име „Гастроном бр. 1“.

Илустрација: Алексеј Даничев/РИА Новости

Ако будете у прилици да прошетате Невским проспектом обавезно се зауставите испред Јелисејевског магазина. Бићете фасцинирани његовим чувеним излогом са покретним луткама које представљају ликове из бајке „Крцко Орашчић“. У згради је смештена позната продавница слаткиша чији ентеријер је реконструисан на основу првобитног изгледа трговине браће Јелисејев.

Улични уметници (Невски проспект 32-34)

Илустрација: Legion Media

Улични сликари представљају незаобилазни део живописног духа Санкт Петербурга. Већ деценијама се окупљају испред римокатоличке цркве Свете Катарине и себе називају „слободни уметници“. Неки сликари су на овом месту радили 20, а неки чак 40 година. Овде можете срести уметнике који гаје различите сликарске стилове, а један од најбољих сувенира који можете понети из Санкт Петербурга је ваш портрет насликан руком локалног сликара.

Биоскоп „Аурора“ (Невски проспект 60)

Илустрација: Legion Media

Ера „покретних слика“ наступила је пре више од једног века, а у то време овај биоскоп је био најмодернији и најбоље опремљен у Русији. Првобитно је носио назив „Пикадили“, а његово отварање 1913. године привукло је велику пажњу због луксуза који га је одликовао. У време немог филма у сали се налазио оркестар који је музиком пратио дешавања на филмском платну, а међу посетиоцима су се могли видети највиђенији људи престонице. Владимир Набоков у свом делу „Друге обале“ из 1954. године помиње овај биоскоп.

Садашње име, „Аурора“, биоскоп је добио 1923. године, јер британски назив „Пикадили“ није ништа значио припадницима совјетске радничке класе. Име легендарне крстарице чија је посада одиграла једну од кључних улога у Октобарској револуцији 1917. године било је много прикладније. Ентеријер је задржао некадашњи изглед и може се рећи да „Аурора“ није обичан биоскоп, већ прави музеј кинематографије.

Аничков мост (Невски проспект 39-41)

Илустрација: Legion Media

Мостови су важан део идентитета Санкт Петербурга. Аничков мост на Невском проспекту један је од најстаријих у граду, а изграђен је преко канала Фонтанка. Његовој лепоти дивили су се чувени писци Пушкин, Достојевски и Гогољ. Мост је познат по четири коњаника, бронзаним скулптурама вајара Петра Клота. Данас Аничков мост представља споменик који подсећа на Опсаду Лењинграда, јер је оштећен током рата, а рестауратори су оставили трагове који потичу од немачких граната као подсетник на те трагичне године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!