Овде на граници нема ни царине, ни граничара – нема никога! Овде из Естоније свако може прећи на територију Русије, и то без визе, па чак и без пасоша.
Ова погранична аномалија површине 1.15 км² зове се „сатсеска чизма“ због специфичног облика државне границе на том месту. Пресеца је земљани пут од естонског села Сесники у правцу села Лутепјаја. Тај пут у дужини од једног километра неочекивано прелази преко руске територије.
После распада Совјетског Савеза остало је много сличних места у постсовјетским земљама. Када су унутрашње административне совјетске границе постале државне поједина села су се нашла у прилично незгодној ситуацији. То се догодило и са шумским путем који спаја села Сесники и Лутепјаја. До 2008. године то је био једини пут који повезује ова два естонска села, а прелази преко званичне територије Русије.
Русија и Естонија су у два наврата покушале да реше проблем. Било је то 2005. и 2014. године. Тада је потписан споразум о граници који подразумева размену територија – Русија даје „чизму“ у замену за исто толику површину естонске шуме на неком другом месту. Међутим, оба пута споразум није ратификован.
Разлог неуспеха ових покушаја је једноставан. Наиме, Естонија инсистира да се примопредаја територије врши на основу Тартуског мировног споразума између Совјетске Русије и Естоније из 1920. године (склопљеног после Естонског рата за независност). У том споразуму „сатсеска чизма“ припада Естонији, али то није једина разлика у односу на садашње границе. Русија сматра да би позивање на Тартуски мировни споразум омогућило Естонији да претендује и на друге руске територије.
Русија дозвољава кретање овим путем свакоме ко има такву потребу, али под једним условом: возило се не сме заустављати и не сме се ићи пешке. Ако неко прекрши овај услов, одмах „из жбуња“ искоче руски граничари и одведу прекршиоца у оближњи руски град на разговор, после чега вероватно следи новчана казна.
Травел блогер Дмитриј Малов каже да Русија практично не користи територију са леве стране пута (ближе Естонији). Тамо у шумама расту „печурке до колена“ које Естонци много воле. А са десне стране пута је бодљикава жица иза које у дрвеним кућицама испод маскирних грана дежурају припадници пограничне службе ФСБ Русије. Немојте мислити да можете лако и неприметно проћи поред њих и отићи даље у Русију.
„Мој естонски пријатељ Мик је испричао како су чувари руске границе изненада ’изронили’ однекуд када се једном зауставио поред граничног стуба и изашао из аутомобила због ’мале нужде’“, сећа се корисник интернета g-egorov. Други мештанин, Естонац Lusti имао је мање среће: „Провео сам у Крупи [руски гранични прелаз] 24 часа пре него што су ме вратили у Варску [естонско село]. Срећом, нису ми наплатили казну“.
Повратак на територију Естоније код Лутепјаје обележен је пограничним стубом и знаком ограничења брзине 70 км/ч. „У Естонији се о томе строго води рачуна. Руским делом пута можете возити којом хоћете брзином“, каже Малов.
Одмах иза Лутепјаје може се прећи још 50 метара територијом Русије, под истим условима. „Прикочио сам на средини те деонице од 50 метара да направим пар снимака, али из жбуња је одмах изашао граничар и кренуо према мени“, прича блогер. „Није ми било свеједно. Ја га питам могу ли да фотографишем или не, може ли држављанин Русије да се заустави на овом путу или не може, а он ми се без речи приближава. За сваки случај одлучих да кренем даље без селфија са граничарима“.
Километар одатле Малова је зауставила естонска полиција да провери шверцује ли нешто. „И заиста, ко би се још возио између Сесника и Лутепјаје са руским таблицама?“, пита се он.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
