Мирни је град Републике Сахе (Јакутије). Налази се 6.000 км источно од Москве. Тамо у басену реке Виљуј Русија има своју сопствену „Долину смрти“. Крајем 19. века руски истраживач Ричард Мак записао је необичне приче мештана о паранормалним појавама на том месту.
Једна овдашња река се зове Олгујдах, што значи „место са казанима“. Други поток се зове Алгуј Тимирнит („велики потопљени казан“). Мештани су испричали Маку да су џиновске саксије закопане дубоко у земљу, да су направљене од црвеног метала, а ивице су им оштре као жилет. Поједине саксије су једним делом штрчале из земље, а ко проведе испод њих ноћ ујутру се пробуди болестан и слаб, са јаком главобољом. Мештани су у 19. веку говорили да су чак виђали једнооке џинове који су били одевени у метал и спавали испод казана.
Извештаји о сферичним формама пристизали су још током 1930-их. Почев од 1970-их многобројне експедиције су покушавале да пронађу казане, али без успеха. Ловци из ових крајева избегавају „Долину смрти“. По њиховим речима, рељеф се толико изменио да они више не могу да се сете где су могли бити ти објекти.
Каснија истраживања су показала да су необични ефекти у овој долини можда били резултат токсичних вулканских гасова који су избијали из земље, и да су ти гасови били разлог конфузије мештана јер су им иритирали осећања и изазивали замор. Из истог разлога ова област није довољно добро истражена.
Љубитељи страшних прича и трагачи за паранормалним појавама често одлазе у Краснојарски крај где се дубоко у тајги, скоро 3.700 км од Москве, налази место које се зове „Ђаволово гробље“. Оно је постало познато почетком 1980-их када је о њему објављен чланак у популарном совјетском научном часопису. Међутим, још увек се воде дискусије о тачној локацији овог места.
Многи мештани препричавају један исти случај: терајући краве из једног села у друго чобани су наишли на чудно место – широко и пусто поље са земљом без траве, покривено лешевима дивљих животиња, птица и крава. Зелено лишће је у додиру са земљом поцрнело. Људи су близу овог места осећали јаке болове у глави, зубима и стомаку. Често се дешавало да компаси, часовници и други уређаји не функционишу, што је отежавало проучавање ове аномалије. Поред тога, људи су се често губили у околним шумама и сатима тражили излаз.
Да бисте стигли на ово место морате најпре пловити чамцем, а затим препешачити кроз плићак 50 км. То није могуће урадити без водича, али нико од мештана не би ишао даље од два километра – свако би се вратио и најпре отишао у цркву, па тек онда у своје село, а истраживаче би оставио у мочвари. У совјетско време је неколико експедиција стигло на овај локалитет. Данас постоје два веродостојна објашњења појава које су тамо примећене.
Прво, ова аномалија се појавила после пада Тунгуског метеорита 1908. године. Можда су делови метеорита потонули у земљу, тако да је њихов магнетизам данас узрок аномалија. Снажна магнетна поља могу да утичу на облике живота који се темеље на угљенику, као што су сисари и биљке. Према другој верзији, запаљени подземни угаљ ствара неку врсту угљен-диоксида који трује животиње и биљке. Па ипак, тачан узрок ових појава још увек није утврђен.
Појединци сумњају да су несавесни предузетници организовали овде тобожње „Ђавоље гробље“, и то близу правог таквог гробља, те тако узимају велики новац наивним туристима доводећи их на место које заправо нема никаквог значаја и уопште није опасно.
У Уржумском рејону, 40 км од Кирова (750 км од Москве), налази језеро Шејтан. Овалног је облика и окружено је лепим шумама, али није омиљено међу мештанима. Они овде не лове рибу и не купају се јер језеро има прилично мрачну репутацију.
Падају у очи острвца са травом и дрвећем која плутају по површини језера. Поред тога, на површини се види како из дубине избија вода правећи притом шум са доста ниским тоном који се чује далеко одатле.
Мештани кажу да су се у прастара времена овде сукобила два племена. Једно се поклањало добрим боговима, а друго злом духу који је хипнотисао „добричине“ и навео их да изврше самоубиство. Од незадрживих суза њихових жена и деце направило се језеро и постало уточиште за демона који живи под водом. Он прави поменуте „фонтане“, и зато нико нема храбрости да се купа у овом језеру.
Наука, међутим, има другачије објашњење ове појаве, с тим што је оно још занимљивије од легенде. Наиме, дно језера дубоког 11 метара пуно је шупљина у дебелом геолошком слоју кречњака, са снажним вертикалним струјањем воде. Временом се у тим шупљинама таложи муљ и тресет и стварају се „чепови“ испод којих се притисак воде повећава. Понекад вода пробије „чеп“ и избија на површину правећи фонтане високе и по 10 метара. Најчешће су ипак то само мехурови који се појављују на појединим местима уз карактеристичан звук. То се најчешће дешава у пролеће када се отапа снег, као и после великих киша.
Ова подводна струјања су уједно и узрок плутајућих острва, тј. делова обале који су се „откинули“ заједно са дрвећем. Подводне струје их носе по језеру.
У 19. веку је овдашњи земљопоседник Мосолов приметио да његови сељаци тајно секу дрвеће у његовим шумама, па је смислио тешку казну за такву крађу. Крадљивца би одвезли на средину језера и пустили да плива до обале. Прича се како су мештани имали толики страх од језера, да су одмах прекинули са крађом шуме. Данашњи Руси су знатно храбрији – језеро је данас популарно место, посебно за љубитеље риболова.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
