Највиши врх Европе: Зашто се људи радо пењу на Елбрус?

Менг Кох

Менг Кох

Из личне архиве
Елбрус је у техничком смислу „лак плен“ за алпинисте, али и поред тога он још увек привлачи хиљаде планинара из целог света. Многима од њих је животна жеља да се попну на овај врх.

Планину Елбрус (у суштини, угашени вулкан) у Кавкаском региону Русије сваке године посети хиљаде страних туриста из седамдесетак земаља. Међу њима има и пасионираних скијаша, али већином су то људи којима је сан да освоје један од највиших врхова на свету.

Један од седам светских врхова

Сан сваког алпинисте је да се попне на такозваних „Седам врхова“, тј. на највиши врх сваког континента. Елбрус је пети на том списку – висок је 5.642 метра.

„Често се планинари пењу најпре на Килиманџаро у Африци, затим на Елбрус“, каже Ендрју Слејт, директор агенције Beyond Red Square Tours која организује успон на Елбрус. „За многе је то први озбиљан успон по снегу на тако велику висину“, додаје он.

Занимљиво је да је овај врх и даље terra incognita чак и за професионалне алпинисте. „Био сам изненађен сазнањем да највећи европски врх није на Алпима него на Кавказу“, каже Енди Мичел, искусни алпиниста из Висконсина (САД).

Камило Гомез (у црвеној јакни) и Менг Кох (у зеленој).

Амерички инструктор алпинизма Камило Гомез планирао је да посети пријатеље у Краснодару и случајно је сазнао да одатле до Елбруса има само 500 километара. „Када сам схатио да се до највишег врха у Европи одатле путује само пар сати, пожелео сам да се попнем на њега“, каже он.

Да ли је успон тежак?

Поједини планинари долазе да освоје Елбрус јер се он у техничком смислу не третира као „тешка“ планина, иако је у питању највиши врх Европе. Успон уз глатке падине и литице Елбруса за професионалног алпинисту не представља проблем.

Камило чак тврди да је јужна путања до врха, којом се пење већина планинара-туриста, за њега сувише лака.

У аматерском планинарењу здравље је једини услов за успешан 10-часовни успон.

Додуше, туриста успут може да осети симптоме висинске болести, као и појачане симптоме проблема са срцем (уколико их има), могу га задесити лоши временски услови, велике хладноће, итд. С обзиром на све то, чак и овако „лак“ успон се може извести само у групи којом руководи сертификовани водич.

Награда за успешан успон је невероватно леп поглед који се пружа са врха. Поједини алпинисти кажу да се на Елбрусу осећају као да су на крову света (мада су свакако на крову Европе). Сматра се да понекад, када је ведро небо, са врха Елбруса могу да се виде два мора – Црно и Каспијско.

Успон на руски начин

Многи алпинисти долазе на Елбрус да опробају специфичне „руске“ услове успона.

Енди Мичел

Руске власти улажу огромне напоре да од Елбруса направе плнинарску и скијашку атракцију врхунске класе. Овај врх је једно од главних „руских чуда“, и као такав треба да постане један од симбола Русије. 

Истина, на инфраструктури Елбруса има још много да се ради. Поједини хотели, ресторани, туристичка одмаралишта и жичаре потичу још из совјетског доба и не може се рећи да су луксузни. Са друге стране, скромност и минимализам су често оно што треба планинарима и што они траже.

„Инфраструктура на Елбрусу је одлична. Гледано из мог угла, њен развој би допринео слабљењу утиска, самосталности и аутономије. Као и сваки алпиниста, ја волим ’сирове’ утиске. Ценим оне планине на којима нема ничега, јер тамо осећам да сам ближи природи“, каже Менг Кох, љубитељ планинарења и екстремних спортова из Колорада.

„Допало ми се свако место на коме смо одсели и како смо свуда прошли. Градови у долини су лепи, боравак у њима је био врло пријатан, а храна права, домаћа, као и напици. Ја нисам типичан Американац, волим да све буде једноставно, минимално и практично. Није ми потребно да увек будем топао, сув и безбедан, и да се добро храним сваког минута. Управо такве услове који мени одговарају нашао сам у успону на Елбрус, и у свему другом што сам радио у Русији. ’Па руски’ („на руски начин“) је израз који сам научио од једног пријатеља. Када одлазим на одмор, на скијање или трчање, најсрећнији сам ако је све ’па руски’. Елбрус је био доживљај ’па руски’, као што сам се и надао“, каже Енди.

Овако је Камило описао своје утиске: „Фантастична је култура Балкара и Кабардинаца, народа који живе око Елбруса. Захваљујући гостопримству тих људи Елбрус је постао једна од мојих најомиљенијих планина. Инфраструктура је добра, овде има далеко више инфраструктуре него на другим планинама на које сам се пео“.

Па ипак, на Елбрусу није све идеално. „Има једна ствар коју би било добро променити. Ваљало би уклонити сав онај крш од метала и старих оронулих објеката, да би планина била чистија и природнија“, каже Камило.

„Једино што се надам јесте да ће се отпад ефикасније уклањати са планине“, слаже се Менг.

Рушење стереотипа

Северни Кавказ је у свести многих странаца и даље нераскидиво везан за чеченске ратове и тероризам. Многи се плаше да дођу овамо јер не схватају да је данас ситуација сасвим другачија.

Места попут Елбруса могу допринети рушењу тих шаблона, уверен је Ендрју Слејт. „Чим странац овде на Кавказу види колико је то лепа планина и како су добри овдашњи људи, одмах се мењају његове стереотипне представе о Русији и Северном Кавказу“, закључује Ендрју.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“