Од кримских лечилишта до немачких коцкарница: Где су руски писци највише волели да се одмарају

Казино 19. века

из слободних извора
Руски писци су одувек волели да бораве у природи на својим имањима ван града, а многи су преферирали путовања у далеке крајеве, као што су југ Русије или иностранство.

Крим

Сува кримска клима, четинари и наравно морски ваздух многима је пријао. Још пре него што су бољшевици Крим претворили у свесавезно одмаралиште бројни писци су овде долазили да се одморе и побољшају здравље. Сведочанства о томе могу се наћи и у најмањим градовима.

Пушкин је прославио Бахчисарај, путовао је и лечио се на Криму у време свог прогона на југ Русије.

Аjвазовски и Рјепин „Пушкин се прашта са морем“

Оболео од туберкулозе Антон Павлович Чехов коме московска клима никако није одговарала последње године живота провео је у својој „белој дачи“ на Јалти.

Крим је обожавао и Лав Толстој.  Открио га је као учесник Кримског рата (написао чувене „Севастопољске приче“), а потом радо посећивао. У периоду од 1901. до 1902. године провео је са породицом укупно девет месеци на Криму, када се виђао и са Чеховом и Горким.

Лав Толстој и Антон Чехов у Криму, Гаспра 1901

У Коктебелу се налази кућа познатог песника Максимилијана Волошина у коју су долазили многи песници Сребрног века, као што су Осип Мандељштам, Николај Гумиљов и Марина Цветајева.

У есеју „Путовање по Криму“ своје утиске о полуострву изнео је Михаил Булгаков, коме се Јалта, додуше, није допала, и коју је описао као превише туристички град у коме се стално мора „цењкати“.  

Кавказ

Још нешто неодољиво је привлачило бројне писце и песнике, извори минералне воде у Кавкаским планинама. Тако се у Пјатигорску лечио Љермонтов, а у чувеном роману „Јунак нашег доба“ може се наћи транспонован живот племства које се ту одмарало. Кавказ је за песника био кобан, јер је на тој планини изгубио живот у двобоју.

П.П. Кончаловски. „Љермонтов на Кавказу“

Пре него што ће отићи на Крим Пушкин се два месеца лечио на Кавказу, купајући се у термалним сумпорним водама у Кисловодску и Јесентукију, а потом написао поему „Кавкаски заробљеник“. Касније је путовао по Грузији и Јерменији и написао „Путовање у Ерзурум“.

И Лав Толстој који је умладости ратовао на Кавказу има свог „Кавкаског заробљеника“, само у прози. За планинске мотиве ни касније није губио интересовање, па је путовао је у Тифлис, како се некада звао Тбилиси и ту дуго радио на причи „Хаџи Мурат“.

Италија

Изгледа да је Николај Гогољ био родоначелник традиције писања најбољих дела о руском човеку и Русији у иностранству. Тако је настало и његово главно дело „Мртве душе“, иако је на путовање кренуо са амбицијом да се одмори од рада и писања. Својом другом кућом сматрао је Рим у који се истински заљубио.   

Након што се по други пут оженио Достојевски се отиснуо на путовање у Европу (али не свадбено, него да се склони од зајмодаваца). Живео је у Швајцарској, а потом се преселио у Италију.  Управо овде настао је добрим делом роман „Идиот“. Опште је прихваћено да је писац мисао која ће постати максима „Лепота ће спасити свет“ записао у Фиренци.

Максим Горки на острву Капри, 1910

Горки је у Италију отишао на лечење од туберколозе, да би на крају овде с паузама провео укупно петнаестак година. Дуго година његово уточиште била је вила на Каприју где су га посећивали многи познати Руси, међу којима је био и вођа револуције Владимир Лењин. Писац је касније у више наврата одлазио у Русију и поново се враћао, а много времена провео је у вилама и санаторијумима у Соренту.

Јосиф Бродски у Венецији, 1989

Бродски је много волео Венецију. Пошто је отишао у емиграцију у Америку долазио је сваке зиме. Очигледно да га је влажна и магловита клима подсећала на родни Петербург. Волео је канале, и уживао у самотним лутањима градом у коме није било туриста. О Венецији је написао познати есеј „Кеј неизлечивих“.

Немачка

Достојевски је неколико година по повратку из прогонстава настојао да побољша здравље у немачким бањама. И управо тамо страсно се одао рулету и играма на срећу. У Баден Бадену, Визбадену и Бад Хомбургу изгубио је много новца, а после о томе написао роман „Коцкар.  

Уопште узевши Баден Баден је био прилично „руска“ бања. И Иван Тургењев је овде радо боравио, па је ту и настало неколико његових великих дела. Писац који је био спона између Русије и Запада у овом одмаралишту написао је добар део Ловчевих записа“ и романе о руском племству у Европи Асја“, Дим“ и Новина“.

У младости је овде рулет играо и велики морализатор Лав Толстој. Истина, касније је то себи оштро замерао.

Сједињене Државе

Мада је то тешко назвати одмором, руски писци су у двадесетом веку почели да путују у Сједињене Државе. Јесењин је стигао са супругом плесачицом на њену турнеју, да би у новој средини у којој је био потпуно непознат, касније чамио и био љубомаран на велики успех Исидоре Данкан.  

Владимир Мајаковски у Њуjорку, 1925

Владимир Мајаковски је наступајући и држећи предавања пропутовао неколико америчких држава и започео бурну везу с Американком Ели Џонс која ће му потом родити ћерку, о чему ће сазнати много касније, у Паризу.

Иако су Максима Горког у Америку позвали локални социјалисти то га није поштедело велике нелагоде. Када су пуританци Американци сазнали да пишчева сапутница Марија Андрејева није његова законита жена био је срамотно избачен из хотела, без могућности да се смести у било који други. Горки је с друге стране имао аверзију према Њујорку,  називао га је „жутим ђаволом“ и гвозденим чудовиштем које гута људе. Осуђивао је опседнутост новцем.

Један од најпознатијих књижевних путописа на свету написали су совјетски писци Иљф и Петров. Они су колима прокрстарили све америчке државе, с истока на запад, и сведочанство о томе оставили у својој „Приземној Америци“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“