Како стићи из Москве:
Електричним возом од Јарославске железничке станице (време путовања 1,15-1,40h)
Када НЕ ићи:
У време великих православних празника: Божића (Седмог јануара) и Ускрса
Овај градић чија свака стопа одише богатом историјом, препун прича о националној култури и традицији, свако ко жели да се боље упозна са Русијом, мора да посети. Сергијев Посад, поред тога уврштен је и у популарну туристичку руту Златни прстен, једину у Московској области. Уз то реч је о једином граду из „прстена“ који се може посетити за један дан.
Отићи у Тројицку цркву
Наћи икону Тројица Андреја Рубљова
Отићи у Успенску цркву
Пронаћи дрвени кивот Сергија Радоњешког
Пребројати куле на манастирском бедему
Ако је отворен улаз на зидине попети се и погледати манастир са висине
Пронаћи Гробницу цара Бориса Годунова и његове породице
Купити за успомену икону или неки манастирски занатски производ
Пробати манастирско пециво
Наћи споменик Петру и Февронији, православни симбол вечне љубави и оданости
У Русији је у прошлости „посад“ означавао подручје око манастира или кнежевских имања. По правилу насељавале су га занатлије које су ту организовале трговину. Такав „посад“ образован је око Тројице-Сергијевог манастира указом Катарине Друге 1782. године, а име Сергијев добио је у част светог Сергеја Радоњешког.
Предање каже да је Радоњешки овде дошао четрдесетих година четрнаестог века, мада неки истраживачи наводе и тачну годину 1342. Заједно са братијом саградио је мало обитавалиште, а поред њега подигли су цркву у част Свете Тројице.
Обавезно уђите у Тројицку цркву. Савремена верзија изграђена је 1422 године, а затим неколико пута дограђивана и презиђивана. На унутрашњем уређењу радили су најбољи мајстори четрнаестог века. Специјално за овај иконостас иконописац Андреј Рубљов урадио је своју чувену Тројицу, једну од најпоштованијих икона у Руској православној цркви. Треба је тражити на иконостасу у доњем реду, прва здесна од врата која воде у олтар.
Успут један користан савет, ако устреба, уколико не знате како се црква зове погледајте икону десно од врата доле, по њој светиња увек носи име.
И још нешто, ово је била омиљена црква Ивана Грозног. Он се овде крстио, венчао и присуствовао молебанима поводом победа у војним походима.
Манастир је одолео опсади пољских интервенциониста у Смутно доба и подржао Петра Великог када је припремао свргавање своје регентице.
У склопу манастира налази се десетак цркава, грађених у периоду од 15 до 18. века, које пажљивом посматрачу дочаравају развој руске црквене архитектуре.
Али не мора се баш свака посетити, направиће вам збрку у глави. Зато немојте да заобиђете Успенску цркву чију је градњу наложио сам Иван Грозни, а препознаћете је по плавим куполама с златним звездама. И још нешто, у свим градовима Златног прстена такве куполе значе да је црква посвећена управо Успењу пресвете богородице.
У овој цркви поглед неизоставно треба усмерити увис и дивити се фрескосликарству. Обавезно пронађите стари дрвени кивот Сергија Радоњешког, иако истина мошти светитељеве нису овде, већ у Тројицкој цркви.
Име Сергија Радоњешког у Русији се везује с почетком њене обнове после татарско-монголског јарма и руском ренесансом. Он и његови ученици нису основали само Тројице-Сергијеву лавру, већ још десет манастира у централној Русији. По свој прилици најпоштованији је изворни руски светитељ у православљу. Поред тога у двадесетом веку службено га је признала и католичка црква.
Његов невероватни духовни пут, аскетизам и проповеди високоморалног живота потомци су високо ценили и прогласили га за свеца, и то као Преподобног, што говори о посебни монашким заслугама.
Виђење младог Вартоломеја.
Михаил Нестеров/Третјаковска галеријаПоред тога Сергије Радоњешки је заправо реформисао монаштво. Он је забранио калуђерима да напуштају манастир и просе милостињу. Монаси су почели да воде газдинство и обезбеђују све своје потребе. Увео је принцип општежитија које је значило потпуно укидање приватне својине монаха, заједнички хлеб и друго, што је руским манастирима омогућило да прихватају луталице и ходочаснике што је у то време било изузетно важно за „повезивање земље и људи“.
Сергијев духовни ауторитет био је толико велики да је сматран ујединитењем Русије. Управо он позвао је кнежеве распарчане феудалне Русије да се уједине око једног, московског, како би се ослободили татарско-монголског ропства. Златна хорда годинама је пљачкала и разарала руску земљу (Татари су уништили село у коме се родио Сергије, па се он с родитељима преселио из Ростова у Радоњеж).
Радоњешки благосиља Димитрија Донског
Из слободних извораУочи једне од најпознатијих битака у средњовековној Русији, Куликовске битке, кнез Димитрије Донски молио је Сергија за благослов. А преподобни је послао два своја монаха богатира да се боре против Татара.
Манастирске зидине не омеђавају град. Постоји још десетак мањих занимљивих музеја. У централном Државном историјско-уметничком музеју у Сергијевом Посаду налази се велика колекција старих икона и црквених занатских производа, као и других експоната који сведоче о руском животу од давних дана до совјетског времена.
Музеј играчака основан је далеке 1918. године. Овде се могу видети и најстарије руске и совјетске индустријске играчке, као и оне којима су се играла деца последњег руског цара Николаја Другог.
Ако вас занима како је изгледала класична руска дрвена сеоска кућа морате да се упутите у музеј „Жили-были“ („били једном“, у бајкама) у коме се налази кухињско посуђе, преслице и све друго што је могло да се нађе у руској брвнари.
Недалеко од Лавре постоји још три места за чије разгледање вреди издвојити време.
Имање Абрамцево
Саградио га је трговац милионер Сава Мамонтов који је овде окупљао најбоље руске писце и сликаре с краја 19 и почетка 20. века. Може се слободно узети као претеча савремених уметничких резиденција.
Хотково-Покровски манастир био је прво уточиште младог монаха Сергија Радоњишког. Управо одавде кренуо ју оснивање своје обитељи. У главној Покровској цркви чувају се мошти Сергијевих родитеља. Постоји и Никољска црква од црвене цигле саграђена 1904. године у византијском стилу.
Ако вас занима како је изгледало имање племића средњег ранга у 19. веку треба да одете у Мураново. Тамо ћете видети и господску кућу и парк у коме се налази дрвеће старо преко 150 година. Сазнаћете и о руском песнику Фјодору Тјутчеву чија је породица овде живела.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу