Замак је добио име по Светом Георгију. Подигао га је 1351. тевтонски витез Хартман фон Грумбах. Током своје дуге историје Георгенбург су нападале многе војске – пруска, литванска, шведска, руска, па чак и војска такозваних Липских Татара који су служили у Пољско-литванској државној заједници.
Овај замак су 1258. године подигли тевтонски витезови које су Пруси називали Тапиов („топле земље“). Вековима је замак коришћен као архив овог витешког реда и као библиотека. Посећивале су га чувене историјске личности, међу њима и краљ Енглеске Хенри IV и Никола Коперник.
Вајмарска република је користила замак као затвор. Исту такву намену замак има и сада, у савременој Русији.
Саградили су га Швеђани 1293. године за време њиховог трећег крсташког похода против финских племена у Карелији. Замак је подигнут на острвцету у финском заливу са циљем да брани шведске крсташе од напада руске Новгородске републике која није намеравала да препусти регион шведском краљу.
То је вековима било одлично утврђено упориште, неприступачно и тешко за напад са било које стране. Тако је било све до великог Северног рата, када је 1710. године војска руског цара Петра Великог заузела замак после двомесечне опсаде.
Кула светог Олава висока 48,6 метара је „заштитни знак“ замка и града Виборга. Она је годинама била највиша донжон кула (главна кула средњовековног замка) у Северној Европи. То је уједно и једина средњовековна донжон кула у Русији.
Саграђен 1264. године, замак Валдау никада није био намењен одбрани од дуге и исцрпљујуће опсаде нити од силовитих јуриша. Више је служио као свратиште лутајућих витезова и свећеника тевтонског реда.
Статус овог замка је подигнут на знатно виши ниво 1457. године када је после капиталне реконструкције ово место постало летња резиденција великог магистра Тевтонског реда.
Валдау је један од ретких примера добро очуваног западноевропског средњовековног замка у Русији.
Подигнут је 1325. године. Опстао је у многим разорним ратовима и окршајима. Успешно је одбио напад 4.000 пољских војника у пољско-тевтонском рату (1519-1520) и тиме се прославио као „непобедива тврђава“.
Замак Лаукен је саграђен 1260. године. Био је чувен и важан када је служио као кључно упориште за време офанзиве Тевтонских витезова против пруског племена Надровија. Касније је био седиште регионалног политичког руководства овог витешког реда.
У 16. веку је његова улога знатно ослабила. Најпре је преуређен у ловачку кућу, а затим у имање. Сада је у њему смештена школа.
Нојхаузен се не може похвалити префињеношћу, лепотом и елеганцијом. Главна намена овог здепастог и чврстог упоришта, подигнутог крајем 13. века, била је одбрана територије Тевтонских витезова од напада са истока.
Необично је што замак никада није био поприште већих битака, тако да је у 16. веку претворен у летњу резиденцију пруских херцога. И данас је због неугледне спољашњости осуђен да служи у прилично прозаичне сврхе – да буде аутомеханичарска радња.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
