Када се говори о југу Русије, већина људи помисли на Сочи, Анапу или неку другу туристичку локацију на обали мора. Мада ова места заиста вреди посетити, ми бисмо хтели да скренемо пажњу на мање познате крајеве, необичне и разноврсне пределе Северног Кавказа.
Запањујуће је какву шароликост и богатство утисака нуди овај регион (у њему се, између осталог, користи више од десетак језика). Зато је понекад тешко одлучити се одакле кренути. Ми смо зато за вас изабрали неколико најфасцинантнијих и најнеобичнијих места. Када посетите једно од њих, сигурно ћете пожелети да наставите истраживање!
Прва занимљивост овог краја је низ термалних базена на брдима поред Пјатигорска у Ставропољском крају.
Термални извори су једна од највећих атракција Северног Кавказа у целини. Зато се ту појавио велики број оних који желе да уновче овај потенцијал и отварају сопствене комплексе за одмор и лечење. Оно што Пјатигорск чини јединственим је то што су његови извори доступни свима и без надзора.*
Тамошњи мештани од давних времена знају да се низ планину спушта река термалне лековите воде, па су саградили низ малих базена (често користећи вреће од песка или друге импровизоване конструкције) како би ову воду задржали у њеном току. Тако је настао низ вертикално размештених базена који могу да приме истовремено по 1-3 особе.
То што их има много не значи да места има напретек. У свако доба дана ту ћете наћи тинејџере, пензионере или читаве породице како се одмарају и уживају у погледу. Најпопуларнији су виши базени, наравно, јер ако седите у нижим, до вас стиже вода коју су користили сви изнад вас!
*То што ови термални извори нису под надзором даје им предност, јер одмор проводите у духу слободе и разиграности, али треба користити здрав разум када се ради о безбедности и консултовати се с лекарима, ако имате било какве сумње о ефектима дужег коришћења термалних извора.
Мало је рећи да је Чеченска Република имала бурну историју. Овај регион је прошао кроз два рата и доживео различите побуњеничке покрете током 90-их и 2000-их. Али туризам се полако враћа у ове крајеве и све више руских грађана и странаца долази да доживи надалеко чувене природне и културне лепоте Чеченије.
Један од најзанимљивијих симбола историје и контрадикторности овог региона је џамија Срце Чеченије у престоници Грозном. Званично име џамије је Ахмад Кадиров (у част оца Рамзана Кадирова, садашњег председника Чеченије). Грађевина је импозантна и може да прими до 10.000 људи. Њена архитектура комбинује древни дизајн са модерним сензибилитетом и повезује исламски и словенски свет.
Као што може да посведочи Инстаграм профил Рамзана Кадирова, једна од званичних забава за чеченску владу је да надмаши саму себе. Тако је у августу 2019. године изван Грозног је подигнута још већа џамија. Добила је име по пророку Мухамеду и може да прими преко 30 000 верника.
Ово је највиша планина у Европи и један од 7 највиших врхова света. Такође чини прелаз ка кавкаској граници између Европе и Азије. Шта још можемо да кажемо о Елбрусу, а да већ није речено?
Искрено, не много тога. Портал Russia Beyond је већ објавио све што треба да знате о овој планини. Ми можемо само да додамо да врхунско искуство није сама планина, већ фантастичан низ жичара са гондолама које вам омогућавају да без по муке стигнете до надморске висине од чак 3.847 метара.
Оно због чега су гондоле на Елбрусу јединствене је брзина са којом се успињете у ове висине. Рута је тако дуга да путници морају да прелазе са једне на другу жичару на неколико места како би коначно стигли до станице „Мир”. Одатле можете дубоко удахнути планински ваздух, уживати у снегу (током целе године) и у погледу са једне од највиших планина на свету.
Али жичаре нису једина атракција овог места. Обавезно ангажујете локалног водича за кратак обилазак обронака планине. Тако ћете се удаљити од гомиле туриста и заиста душом и телом уронити у моћне планинске пределе.
Ово је вероватно најзабитија локација са списка. Како бисте стигли до Даргавса (у Републици Северна Осетија-Аланија) морате да зађете далеко са ауто-пута. Компликована логистика, међутим, донеће вам много тога заузврат. Мада само насеље Даргавс нема ништа нарочито да понуди, некропола на крају града је необично и језиво подсећање на дугу историју овог региона (који је дуго био део суседне Републике Ингушетије).
Гробнице изгледају као тајанствене напуштене беле куће, а најстарије међу њима потичу из 16. века. Распоређене су тако да подсећају на градић, одакле и потиче популарни назив овог места.
Овде нећете срести много туриста, а они који овамо дођу могу се прошетати међу криптама и сазнати локална веровања и легенде. Једно веровање каже да су бунари испред крипти начин да се сазна да ли је душа сахрањеног човека пронашла пут до раја или не. Ако у бунар баците новчић и он удари у камен близу дна, то је добар знак.
Дербент, други по величини град у Републици Дагестан, претендује на звање најстаријег града у Русији. У региону се могу наћи остаци људских насеобина стари преко пет хиљада година. А врхунац представља тврђава Нарин-Кала, коју су у 6. веку подигли Персијанци.
Подигнута у време када је Сасанидско царство требало да се брани од напада туркијских номада са севера, Нарин-Кала је део ланца утврђења дугог 40 km под називом Даг-Бари. Тврђаву је касније освојио арапски Омејадски калифат и цео регион је прешао у ислам. Персијанци су затим повратили тврђаву и држали је под својом влашћу све до 19. века, када је постала део Руске Империје, заједно са целим Северним Кавказом.
Тврђава Нарин-Кала је нека врста метафоре за регион у целини. Преживела је векове освајања, различите религије, промене граница и геополитичке припадности како би посведочила да свет који је непрекидно у нестајању ипак неуништиво опстаје.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
