Руси воле да створе или да имају нешто заиста велико, били то топови, статуе, авиони или чак... мочваре. Да, и мочваре долазе у обзир, ако се ради о једној од највећих на свету. Васјуганска мочвара се налази у западном Сибиру и заузима површину од 53 хиљаде квадратних километара, што је 20% више од површине целе Швајцарске.
Научници су закључили да је Васјуганска мочвара настала пре 10 хиљада година. Раније је то било 19 одвојених мочвара, али оне су се затим спојиле у једну и отада се ова мочвара, налик на пустиње, константно шири.
Брзину шириња можете наслутити из следећег податка: 75% садашње површине мочваре резултат је њеног ширења током последњих 500 година. И притом нико нема намеру да овај процес ремети или спречава. Напротив, мочвара и њено право да се шири под заштитом су државе.
У плану је чак да она добије статус објекта Светске природне баштине Унеска (засад се налази на прелиминарном списку). А то је зато што је Васјуганска мочвара веома важна за нашу планету. Она је огроман извор слатке воде, на њеној површини налази се преко 800 хиљада језера. Али, оно што је најважније је да је она џиновски Земљин „фрижидер”.
Мочварни тресет као сунђер упија токсичне материје и угљен-диоксид из атмосфере, на тај начин успоравајући глобално загревање и испуњавајући ваздух кисеоником.
У Васјуганској мочвари не живе људи. Ту се можете кретати можда само помоћу оклопног транспортера, иначе ћете се заглибити (мада има и оних који ризикују са циљем незаконитог лова и сакупљања биља). Сматра се да је ова мочвара веома агресивна.
Мада, у 19. веку у њој су се скривали староверци који су били прогоњени. 1882. године Руско географско друштво је поставило задатак да се провери да ли у мочвари заиста живе људи који су „подигли насеља, обрађују земљу и држе стоку, и живе тајно се предајући својим фанатичним молитвама.” Извештај је потврдио да у њој живи 726 особа, међу којима и мала деца.
Данас за мочвару опасност представља енергетика. Милијарда тона тресета не може проћи незапажено. 1949. године у западном делу мочваре пронађена је нафта. Експлоатација оставља своје трагове.
Другу опасност представљају други ступњеви ракета-носача, које стартују са космодрома Бајконур. Они падају у мочвару и загађују је несагорелим 1,1-диметилхидразилом, високотоксичним и радиоактивним ракетним горивом. Смртоносна доза ове супстанце за човека је 1 микрограм на литар воде.
За град Томск, у чијој се близини налази значајан део мочваре, она је нека врста симбола, као Кључевски вулкан за Камчатку. Регион помоћу мочваре такође покушава да се рекламира, привлачи туристе и назива мочвару једним од светских чуда. Понекад то звучи веома чудно, па неки људи не могу да одоле а да не прокоментаришу: „Ако одлучите да одете у мочару, понесите залихе воде за пиће, јер ћете од тамошње воде добити дијареју, позеленети и осути се. Ако идете у периоду од маја до августа, не заборавите ни спрејеве против комараца и стршљенова, специјална одела против крпеља. А ни лекове, јер апотеке уопште нема. Притом изнајмљивање хеликоптера кошта 100 хиљада рубаља на сат (1571 долар). Уживајте у одмору! Зими овде влада љути мраз од минус 50 степени”, пише корисник Iris на сајту о туризму, где је туристима упућен позив да посете Васјуганску мочвару.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу