Ово руско острво препуно је камених кугли, а нико не зна откуд оне

Ако вам се икад укаже прилика да посетите Арктик, зауставите се и код овог необичног острва у архипелагу Земља Фрање Јосифа. Са површином од 374 квадратних километара руско острво Чамп је једно од најнеприступачнијих места на свету. Добило је име по Вилијему Чампу, вођи спасилачке операције која је 1905. године кренула у потрагу за поларном експедицијом Ентонија Фијале коју је финансирао Американац Вилијем Зиглер.

Ипак, мало ко би обратио пажу на ово острво да није необичних камених творевина које се на њему налазе. Кршевит пејзаж овог осамљеног острва прошаран је каменим куглама величине од неколико милиметара до неколико метара у пречнику. Неки посетиоци острва прозвали су их „чудовишни кликери” или „божје лопте”.

Кугле су тако савршеног облика да се лако може претпоставити да су дело руку људи који су некада живели овде, али проблем је у томе што острво никада није било насељено.  

Научници се слажу да је камење настало природим путем, али не могу да објасне на који начин. Сваки геолог који посети острво има сопствену теорију о овом необичном феномену.

Неки верују да су се кугле појавиле као облуци које је на обалу избацило море, што би могло да објасни појаву ситног округлог камења, али не и огромних кугли на острву Чамп.

Друго популарно објашњење је да су камене кугле настале под водом и да у средини имају органско језгро. „Верујем да су настале у морској води, у меким наслагама од остатака шкољки које су некад потонуле и задржале се на пешчаном дну”, објашњава аустријски геолог Сеп Фридхубера. „Шкољке се састоје од кварцита, седиментног минерала који под утицајем температуре или притиска поприма облик кристалне структуре, и марказита, минерала који настаје у хемијској реакцији између гвожђа и сумпора”. Како он тврди, анализе показују да је управо марказит главни везујућу елемент у куглама. Након што је Земља Фрање Јосифа изронила из морске дубине, а глечери који су почели да се топе покренули ерозију, седиментни талози су у том процесу добили овакве лоптасте форме. 

Руски поларни истраживач Виктор Бојарски сматра да су кугле настале од стене пешчара која указују на њихово органско порекло: „То је мек пешчар који се лако распада. Ко је посетио острво могао је да примети да се неко крупно камење распало на две половине, а да се велике кугле сваке године све више осипају.”

Ови јединствени облици учинили су да острво постане популарна дестинација за оне који посете Арктик. Као и ветар и вода, велики број туриста може довести до даље постепеног уништавања камених творевина. И то не само због превише додиривања и прављења селфија. Неки туристи не оклевају ни да са собом понесу неколико каменчића као сувенир.

Сличан природни феномен пронађен је на још неким местима као што је острво Хејс у истом архипелагу или као што су Крим, Казахстан (Ториш), САД (Рок Сити у Канзасу) и Нови Зеланд (Облуци Мореаке).

Прочитаjте jош! Како се Русија на Арктику проширила за пет нових острва?