Где се налази најсевернији православни храм на свету?

Legion Media
Ко посећује руску цркву на обали Северног леденог океана, у области белих медведа и вечитог снега?

Сматра се да је острво Шпицберген у архипелагу Свалбард на Северном полу територија Норвешке. По међународним споразумима на њему се налази и неколико руских насеља. Овде, на 78. степену северне географске ширине, подигнут је најсевернији православни храм на планети.

Црква је подигнута после авионске несреће

Још 1920. године на Париској конференцији потписан је споразум о посебном статусу Шпицбергена. У документу је потврђен суверенитет Норвешке, али се дозвољава економска и научна делатност других држава.

Стицајем историјских околности, на том подручју је поред Норвешке још увек значајније присутна само Русија. Обе земље су практично до краја 20. века овде вадиле угаљ, али су временом резерве пресахнуле, а ни са економског аспекта то више није било исплативо. Рударска окна су једно за другим конзервирана. Данас ту постоји још неколико норвешких градова (највећи је Лонгјир са 2.000 становника), а такође руски град Баренцбург у коме живи око 500 људи. Све су то рудари који су се овде доселили са породицама још у совјетско доба, а има и сезонских радника. Они и даље ваде угаљ (за интерне потребе) и раде у туристичкој сфери – воде екскурзије по напуштеним насељима и обали Баренцовог мора.

На архипелагу се 1996. године догодила страшна авионска несрећа. Авион Ту-154М, који је долетео из Москве, приликом слетања је ударио у брдо. Погинули су сви путници и чланови посаде, укупно 141 особа. Већином су то били рудари из компаније „Арктикуголь“. У знак сећања на ту трагедију у граду је подигнута капела иконе Нерукотвореног Спаситеља и унутрашњи храм Успења Пресвете Богородице у локалном дому културе.

Баренцбург засада нема сталног православног свештеника али се празником у цркви врше богослужења. Ради тога Руска православна црква неколико пута годишње шаље овамо свештенике. Један од првих је био садашњи патријарх Кирил, тадашњи митрополит Смоленски и Калињинградски. Он је дошао 1997, на годишњицу трагедије, да освешта храм.

Овде нема атеиста

Стара дрвена капела у рударском градићу Баренцбургу на архипелагу Свалбард (Шпицбершка острва).

„Људи су овде веома отворени и благонаклони. Када пролазим кроз насеље многи ми прилазе и нешто питају, чак и узимају благослов“, прича протојереј Андреј Близњук, који је у Баренцбург долазио 2013. године. “Са многима сам разговарао и нисам срео ниједног атеисту. Има људи који сумњају, има и оних које муче тешка питања – некоме је умрла жена, неку жену је напустио муж, зато они пате и траже подршку“.

На острво долази само један ствештеник, јер је много скупо да их допутује неколико. Али житељи помажу у богослужењу – у олтару и за певницом. На литургији се обавезно читају молитве за душе рудара који су овде погинули.

Свештеници врше богослужења у храму, али се и спуштају у рударска окна Баренцбурга, и то не само ради разговора са рударима. По речима оца Андреја, мештани су га замолили да освешта окна где често долази до одрона и избијају пожари. „Пред крај мога боравка на Шпицбергену освештавао сам рудник у неколико фаза: најпре просторије на површини, транспортере, термоелектрану, итд. Затим сам се спустио на дубину од 260 метара, освештао жичару и алат. У паузи сам отишао на одмориште на дубини од 515 метара да проверим колико сам дуго под земљом. У том тренутку стиже саопштење да се окно обрушило на три места где је радила смена. Од 2008. године није било смртних случајева. Кад главни инжењер сазнаде све детаље ове ванредне ситуације, радосно ми рече: „Ма има ту нешто! Људи су отишли са тог места пре обрушавања!“

Лутеранци помажу

Када у Баренцбургу нема руског свештеника са верницима контактира лутеранац, настојатељ Свалбардског храма (Svalbard kirke) у норвешком граду Лонгјиру, који се налази неколико километара од руског града. Он не убеђује православце да пређу код лутеранаца. Штавише, лутеранска црква је предала православној неколико кутија са Библијама на руском језику, тако да су суседи у добрим односима. А зар може бити другачије на крају земље?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“