5 Инстаграм профила са напуштеним, али запањујућим совјетским наслеђем (ФОТО)

Анастасия/@nakifaria; @p01ina
Костури сеоских цркава, слојеви старих тапета, напуштени пионирски кампови и војни објекти – све то ћете пронаћи на пет занимљивих Инстаграм профила инспирисаних совјетском естетиком. 

@nakifaria: Мртва насеља и совјетско индустријско наслеђе

Правница Анастасија Рјаковска из Москве већ три година снима ретке призоре из протекле епохе. Напуштене болнице, електране, школе, домови културе и џиновски совјетски мозаици само су део онога што ћете наћи на њеном профилу, а оваквих објеката у Русији има на хиљаде. 

„Утисци са ових путовања спадају међу најснажније у мом животу. Погледајте само напуштени нуклеарни светионик Анива (Сахалин) или напуштено насеље Кадикчан за неколико хиљада становника (Магаданска област)ˮ, каже Анастасија.

Она истиче да ће убрзо сви ти објакти бити порушени и да ће заувек нестати, нико их неће обнављати. А она их проналази на интернету, уписује у мапу и обилази како би забележила последње тренутке њиховог живота, пре него што их булдожери разнесу.

Њено последње путовање досада трајало је 2,5 месеца: аутомобилом је прешла пут од Москве до Владивостока, 9.000 километара, обишавши преко хиљаду „изгубљенихˮ објеката.

@samasyava: Споро одумирање руске провинције

Ксенија Савина много година путује по Русији и заједно са локалним становницима истражује просторе са напуштеним црквама и селима.

По правилу, тиме се бави викендом, фотографишући пуста села код Твера и костуре пропалих цркава у близини Јарославља.

Савина каже да у суштини она бележи споро одумирање грађевина, а понекад и читавих насеља.

Било да се ради о напуштеној болници у Рибинску или о замандаљеним изрезбареним прозорима, кроз Ксенијин објектив сва та руска старудија изгледа као уметничко дело.

@p01ina: Реткости са историјатом

Фотограф и блогер Лина Резник истражује напуштена места по целом свету, али Русији посвећује посебну пажњу.  

Ове мозаичне паное она је, на пример, пронашла на зараслој стази напуштеног пионирског кампа „Чајкаˮ у Полушкину (200 километара од Москве). 

Уз многе објекте она прилаже и њихов историјат и препоруке о посети.

 

Једном замало да је замандале у напуштеној железничкој станици-музеју у насељу Лењинске Горке. 

„Неко је одједном почео да затвара улаз споља. Прва мисао нам је била да потрчимо ка излазу, вичући да смо унутра. Али смо се ипак притајили иза стубова. Истина, није баш лепо остати забарикадиран у напуштеној железничкој станици, али још мање сам желела да ме ухвате чувари или полиција. На срећу, употребили су само један ексер, који смо одвалили и изашли напољеˮ, написала је Лина на свом профилу.

@anna_korob: Мрачна естетика и пејзажи од којих подилази језа 

Пре неколико година становник Татарстана Алексеј Ушаков је почео за Јутјуб да снима материјале о „Напуштеној Русијиˮ. Обилазио је села и копао по прашњавој прошлости да би корисницима Интернета представио занимљиве приче. Романтика напуштених села била је многима по укусу. А сада Ушаков има читав пројекат под истим називом са фотографима, пратиоцима и агенцијом индустријског туризма.

Овај налог је један од оних који учествују у пројекту са огромном базом „заборављенихˮ места.  

Старо сеоско имање, дрвене избе с поцрнелим прозорима и разваљене куће пројекта „Напуштена Русијаˮ изгледају страшније него сценографија у неком квалитетном европском хорору. Оцените сами. 

А на профилу се могу погледати и фантастични видео-снимци начињени помоћу дрона.

@sovietinnerness: Уређење пропалих „хрушчовкиˮ  

Ово је носталгични Инстаграм профил Soviet Innerness, на којем Италијани Јелена Амабили и Алесандро Калвареви истражују совјетску естетику кроз напуштене ентеријере, бавећи се конкретно слојевима старих тапета у становима градова Заједнице независних држава.

Идеја Инстаграм профила са совјетском естетиком настала је након њихове посете Летонији 2014. године, где су се бавили индустријским туризмом. Испоставило се да је уређење напуштених полутрулих „хрушчовкиˮ (зграде лошег квалитета подигнуте у доба Хрушчова) тако дивно и обимно да су одлучили да се концентришу само на зидове. Свој пројекат су назвали „wallpaper journeys behind the Iron Curtain” (путовања кроз тапете иза гвоздене завесе).

„Куће су често празне и напуштене, јер су њихови становници просто емигрирали на Запад или се одселили у велике градовеˮ, кажу аутори пројекта.

 

Они су успели да кроз боје и дезене слојева тапета на зидовима реконструишу свет кога више нема. Зато Јелена и Алесандро редовно добијају писма са сећањима која се код људи буде при погледу на старе тапете.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“