Безбројне вишеспратнице, типичне старице на улазима зграда (својеврсни „видео-надзор“ онога доба) и дворишта између зграда пуна совјетских аутомобила – тако је изгледало подмосковско предграђе Балашиха док је Влад Балашов растао у њему током 1970-их и 1980-их. А онда је он 1991. године напустио Совјетски Савез и Академију наука у којој је радио, и као млади научник се преселио у Сиднеј. Сада је већ превалио шездесету, води туристичку компанију и живи на својој живописној фарми у Плавим планинама окружен кенгурима, вомбатима, какадуима и кукабарама. Он је то место назвао „Балашиха“ по родном граду, и ту сада има све оно што није имао у младости.
„Студирао сам примењену астронаутику на универзитету али нисам одлетео много далеко од Земље – атерирао сам на правом месту и сада уживам“, шали се Влад.
Првих десет година је радио у аустралијској државној канцеларији за очување природне средине а затим је одлучио да оснује туристичку компанију под називом „Australia Safari“.
„Наши гости су већином из Русије“, објашњава Влад. „Ми их водимо у дубину аустралијског континента и показујемо необичну природу Новог Зеланда и Океаније“.
Најпопуларније туре почињу или се завршавају на његовој фарми, близу националног парка Плаве планине (170 км од Сиднеја), где се он са женом скрасио пре непуних десет година.
„Деца су нам одрасла и напустила породичну кућу у Сиднеју, а ми смо се уморили од бучног града. Зато смо одлучили да се преселимо и будемо ближи природи. После пет година трагања за одговарајућом локацијом пронашли смо ово место“.
Овдашњи обичај је да насељена локација поред адресе има и назив, па смо је ми назвали „Балашиха“.
„Сваки трећи човек у Аустралији је имигрант. Поред енглеских назива овде има фарми са немачким, француским и афричким називима, а сада постоји и наша руска Балашиха!“
У почетку смо писали Balashikha, али смо схватили да морамо избацити „k“ јер у том виду наши англофони суседи не знају како да изговоре ту реч.
Једном је Влад купио две совјетске „Ниве“. Црвену је назвао Борис, а белу Жук – онако, ради „штоса“. „Овај ауто смо назвали ’Борис’ јер се покварио када се председник Русије Борис Јељцин повукао са дужности“, каже Влад. Жук је био отпорнији и могао је да превози чак и дрва и друге тешке ствари.
Оба аута су модификације из 1980-их са воланом на десној страни, направљене за извоз у Велику Британију и Аустралију. Такви теренци су били прилично популарни међу овдашњим фармерима јер су били јефтини и лаки за одржавање.
„Иначе, у Аустралији има много вицева на рачун ’Ниве’. На пример: ’Зашто се задње стакло Ниве загрева? – Да ти се не смрзну руке док је гураш’“, прича Влад. „Или овај: ’Кажу да је Нива еколошки најчистији ауто. Ако је оставиш на земљи потпуно ће иструлити и неће нимало оштетити природну средину’“.
Недавно му је један туриста поклонио два саобраћајна знака из праве Балашихе. „Када сам посетио Русију он ми је поклонио два огромна знака. Ја сам их носио преко пола планете. Заустављали су ме у московском метроу, на аеродрому и на царини у Сиднеју. Морао сам да објашњавам да су то били знаци места у коме сам живео као дете. Аустралијски цариници су се слатко смејали лику који је донео саобраћајне знаке из Русије“.
Влад каже да о Аустралији постоји много стереотипних схватања јер је она прилично далеко од других континената. Посебно се много прича о отровним животињама. Он жели да раскринка те стереотипе. Његова фирма је отворена за госте који уживају у близини природе. „Овде има много кенгура, можете да их храните из руке. Такође овде обитавају и вомбати, гуштери и мноштво разних птица. А пошто смо близу националног резервата, има и много људи који воле природу као и ми. Наша комшиница на пример, стално спасава вомбате на путевима. О њој је чак снимљена телевизијска репортажа!“
Прошле године су у целој земљи били страшни шумски пожари, прича Влад, страдало је много животиња. „Ми покушавамо да им помогнемо. Садимо дрвеће и правимо кућице за какадуе. Надам се да ће се они наредне сезоне вратити“.
„Док су беснели пожари многи руски медији су за своје прилоге узимали видео-снимке са мог канала на Јутјубу. После тога су се људи из Гугла повезали са мном и рекли да је регистрован огроман број претрага овог места под називом Балашиха у Аустралији!“
Владова фирма је делимично оштећена у пожару. Срећом, нико није настрадао осим Жука који је напола изгорео. „Већ сам добио много резервних делова и надам се да ћу моћи да поправим ауто“.
А заправо су те Ниве, по Владовим речима, само носталгија за младошћу, када их није имао. Он обично вози савремени џип. Понекад одлази у праву подмосковску Балашиху и посећује рођаке и пријатеље. Али после толиких година доживљава аустралијску Балашику као свој нови дом.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
