Средином 19. века руски козаци су основали тридесетак села у Чељабинској и Оренбуршкој области (Јужни Урал, око 1.700 километара источно од Москве). Најпре су та насеља била означена само бројкама, али су 1843. године власти издале наредбу да се тим козачким селима дају имена у част ратних победа у којима су учествовали њихови житељи. Тако се на Уралу појавио својеврсни „меморијални центар ратног тријумфа“ одражен кроз називе села.
У иностранству су многи чули за овај град у руској провинцији. „Готово сви овдашњи житељи знају да ми имамо наш чељабински Париз“, каже фотограф Роман Махмутов, аутор пројекта „Евроинтеграција“, у оквиру кога су приказана „европска села“ на Уралу. Село основано 1842. године добило је назив у част уласка руских трупа у Париз после слома Наполеонове армије 1814. године. Овдашња компанија која пружа услуге мобилне телефоније саградила је 2005. године сопствени телекомуникациони торањ висок 50 метара, који је копија Ајфелове куле (мада је шест пута мањи од ње). Овај руски Париз има 1.700 становника.
На путу ка уралском Паризу туристи морају да сврате у село које је добило име по француској општини Фер-Шампенуаз, у част битке из 1814. године. Сада овде живи око 4.000 људи.
Руски козаци су овом насељу дали име у част заузимања Берлина у 18. веку за време Седмогодишњег рата, и у 19. веку за време рата против Наполеона. Сада у уралском Берлину живи тек нешто више од 100 људи. За разлику од становника европског града, руски Берлинци се баве пољопривредом и шумарством.
Село Лајпциг је добило име по догађајима везаним за највећу битку коју је свет видео, у којој је 1813. године учествовало 400.000 војника. Сада у овом селу живи само 800 људи. Уралски Лајпциг има јединствену црква од дрвета из 19. века. У Немачкој постоји друштво које се зове „Лајпциг на Уралу“. Оно организује културну сарадњу између немачког града и руског села, каже Роман Махмутов.
Бургарска Варна је позната као живописно одмаралиште на Црном мору. То је 1812. године била једна од најјачих турских тврђава. Пала је у Руско-турском рату 1828-1829. године. Руска Варна је већа од осталих „европских“ села на Уралу – у њој живи око 10.000 становника. Варна и њена околина посебно привлаче руске археологе. Сваке године се овде проналазе нови примерци старог каменог и бронзаног оруђа. Само три километра од Варне налази се Маузолеј Кесене, познат као „Тамерланова кула“. Легенда каже да је тамо сахрањена ћерка монголског завојевача.
Ово руско насеље је добило назив у част победе руске војске над Наполеоновим трупама близу Бреде, на југу Холандије 1813. године. У совјетско доба ово руско село је било највећи произвођач жита, млека и млечних прерађевина у региону. Овде живи 10.000 становника.
Роман Махмутов, Татјана Гаврилова / Eurointegration
Бријент је старо козачко село у Оренбуршкој области. Добило је назив после битке код Бријена 1814. године. Ово село има 800 становника.
Царска војска је 1831. године угушила пољски устанак после јуриша на Варшаву. У част тог догађаја једно уралско село са 1.000 становника је добило име Варшавка. У 19. веку су многи долазили овамо у потрази за златом. На овом подручју је било педесетак налазишта. Када је нестало злата мештани су почели да се баве пољопривредом и да раде на железници.
Сеоце Требијатски је добило назив у знак сећања на битку код Требије у јуну 1799. године између уједињене руско-аустријске војске за време Александра Суворова и француске армије Жака Мекдоналда. Данас ово насеље има само три улице и 200 становника.
Ово уралско насеље је добило назив у част одбране Порт Артура – важне епизоде Руско-јапанског рата 1904-1905. године. Порт Артур је тада био руска војно-поморска база, а данас се на том подручју налази кинески град Даљен. У руском селу Порт Артур живи само 200 људи.
Руско насеље са 6.000 становника добило је име поводом победе руске армије у Чесменској бици 1770. године. Данас је Чешме популарно турско одмаралиште близу Измира, а руска Чесма је насеље сеоског типа где се људи углавном баве пољопривредом.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу