Округла зграда у великом дворишту.
Никита Лабецки/youtube.comЛепа лучна зграда на кеју реке Фонтанке број 92 сама по себи привлачи пажњу али се право архитектонско чудо крије у њеном дворишту. Наиме, раније је то била зграда са становима за издавање па се власницима није допадало што је двориште празно. Архитекта по имену Јосиф Шарлеман је нашао начин да искористи тај простор и подигао је округлу двоспратну зграду, такође са становима за издавање. Њено двориште има облик савршеног кружног атријума који пропушта много светлости. Сада је то једно од најстаријих здања у Санкт Петербургу. Округла зграда је чувена и по личностима које су у њој становале. У једном стану су овде седам година живели родитељи великог руског песника Александра Сергејевича Пушкина. Данас апартмани имају другу намену, а у згради је пословни простор различитих организација.
Галерије у дворишту Баковог дома.
Јулија АфанасенкоЗграду са становима за издавање у Кирочној улици број 24 пројектовао је архитекта Борис Гиршович 1905. године у стилу сецесије. Власник је био инжењер јеврејске националности Јулијан Бак. Здање има неколико дворишта, а једно је посебно занимљиво. Има и специјалне галерије на првом и четвртом спрату. Оне спајају главно здање са крилима. Галерије су омогућавале становницима крила да улазе у своје станове из Кирочне улице, што је било престижније него улазак из дворишта, а самим тим је и цена таквог стана била већа.
Занимљиво је да Јулијан Бак није био само инжењер него и оснивач и издавач новина „Реч“ које су биле званично гласило „Кадета“ (легалне руске Уставотворно-демократске партије). Један стан Баковог дома био је главно седиште „Речи“.
Парче неба које се види са дна „Дворишта духова“.
Јулија АфанасенкоОво загонетно место налази се на Васиљевском острву у Санкт Петербургу. „Двориште духова“ је једно од дворишта 4. линије В.О, број 5. Легенда каже да је двориште добило назив по једном становнику ове зграде, руском сликару Николају Рериху, који је био чувен по своме мистицизму. Класично двориште у облику правоугаоног бунара има површину мање собе. То је заиста суморан амбијент. Раније је било покривено мрежом од металних профила тако да је изгледало још депресивније. Данас је од те мреже остало само неколико гвоздених шипки.
Сматра се да „Двориште духова“ испуњава жеље. Треба само стати на средину, на дно овог бунара, погледати парче неба у врху и рећи духовима своју жељу. Када се овамо долази са улице најпре су уђе у главно двориште, а да би се жеља испунила посетиоци морају сами да пронађу „Двориште духова“. Сугестија: Једна врата у главном дворишту воде на ову страну.
Део мозаика са барељефима у дворишту зграде, аутор Владимир Лубенко.
Ниједно двориште у Санкт Петербургу не личи на ово у Улици Чајковског бр. 2/7. То је музеј мозаика на отвореном. Руски уметник Владимир Лубенко почео је да украшава ово двореиште 1984. године, а затим су му се придружили његови ученици. Ту има много скулптура и барељефа: анђели, лавови, разне личности и др. Међу арт-објектима су и дечији кутак за игру и фонтана са скулптурама мајке и детета. Хармонија јарких боја, по свему судећи, благотворно утиче на расположење посетилаца.
„Жута подморница“, барељеф.
Јулија Афанасенко/Legion MediaЦентар савремене уметности зове се „Пушкинска 10“ али то није његова адреса. Улази се кроз двориште на Лиговском проспекту бр. 53. Ово је место за љубитеље Битлса. Ту су две незваничне улице посвећене чувеном бенду. Прва је улица Џона Ленона, коју је 1992. креирао уметник Коља Васин. У почетку је он хтео да се Маратова улица преименује у Ленонову, али градске власти то нису прихватиле па је Васин на крају „направио“ ту улицу у овом дворишту. Његова идеја се састоји у томе да „улица спаја земљу и небо“ јер је саобраћајни знак са стреластим путоказом усмерен увис. Друга улица је свечано отворена 2019. године под називом „Abbey RoadЪ“. Слово „Ъ“ је стављено да би се назив улице разликовао од оригиналног назива албума.
У овом дворишту можете пронаћи графите са силуетама „Битлса“ преузетим са омота на албуму „Abbey Road“. Поред графита се налази пет барељефа: четири са приказом бенда, а пети је чувена „Жута подморница“.
Портрет Виктора Цоја у дворишту „Камчатке“.
Јулија Афанасенко„Камчатка“ је народни назив котларнице у подруму стамбене зграде у Блохиновој улици бр. 15. Раније су такве котларнице постојале у многим зградама Петербурга. Ова зграда је чувена по томе што је Виктор Цој, совјетски рок музичар, и фронтмен популарне рок групе „Кино“, током 1980-их радио у њој као ложач. Улази се кроз двориште у коме је овековечео сећање на Цоја: ту је спомен-плоча, нацртани портрет и мноштво графита посвећених њему. Поклоници групе „Кино“ често полажу цвеће испред спомен-плоче. Портрет је насликан на основу фотографије из периода када је Цој радио у „Камчатки“.
Котларница је функционисала до 2000. године, када је у згради спроведено централно грејање. Затим је бивша котларница 2003. године претворена у клуб и музеј. Овде се стално пуштају песме групе „Кино“, а у вечерњим сатима се одржавају рок концерти. Ту још увек има угља за котларницу и сачуван је амбијент из Цојевог периода.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу