Зашто су у СССР-у станице метроа прављене у стамбеним зградама?

Приликом куповине стана у Москви увек је битно колико је он удаљен од најближе станице метроа. Од тога зависи и цена квадратног метра. А замислите стамбену зграду из које не морате ни да излазите и да пешачите до градског превоза – само се спустите у приземље и већ сте у метроу! Такве зграде су грађене углавном од краја 1930-их до 1950-их. У том периоду је архитектама био циљ да максимално искористе простор.

Бивша зграда са становима за изнајмљивање, Охотниј Рјад

Све је почело у самом центру Москве када је 1935. године отворен Охотниј Рјад, једна од првих станица метроа.

Овај део града је био густо насељен па је одлучено да се као хол за улазак путника искористи приземље старинске виле из првих деценија 19. века.

Пре изградње метроа у овој згради су се издавали станови, а у приземљу се налазила продавница огледала и месара. Зграда је током 1930-их преуређена.

На горњим спратовима су уклоњени балкони и еркери, а приземље је искоришћено као предворје станице метроа. Сада су у згради већином просторије управе позоришта.

Небодер, Црвена капија (Красные ворота)

Ова елитна стамбена зграда је једна од „седам сестара“, како се називају небодери направљени од 1947. до 1957. године на Баштенском прстену („Садовое кольцо”) у стилу „Стаљиновог ампира“.

У централном делу зграде је у совјетском периоду било смештено Министарство саобраћаја, а у крилима око 270 станова. Приземље служи као улаз у станицу метроа „Црвена капија“.

Архитекта Алексеј Душкин је планирао да у свим „Стаљиновим небодерима“ приземље служи као улаз у станицу метроа, али је то реализовано само у овој згради. Улаз у метро и темељи зграде су рађени истовремено да би се добило на времену. Терен око градилишта је из безбедносних разлога вештачки замрзнут а здање је у почетку имало незнатан вертикални нагиб због предвиђеног слегања тла. Касније се све „слегло“ како је било и планирано.

Зграда на Проспекту мира

Станица „Проспект мира“ на Кружној линији (Кольцевая линия) отворена је 1952. године. Као улаз служи стамбена зграда на Проспекту мира бр. 38. У почетку је станица носила назив „Ботаничка башта“ (близу је ботаничка башта МГУ).

Сама зграда је подигнута годину дана касније. Фасада је украшена барељефима са биљним орнаментима и одлично се допуњује са предворјем.

Зграда у Автозаводској улици

Јужни хол улаза у станицу метроа „Автозаводска“ подигнут је 1943. године као засебни објекат, али је већ тада планирано да се касније ту подигне стамбена зграда.

Изградња је трајала неколико година.

Објекат има две бочне и једну централну секцију, у којој се и налази улаз у станицу метроа.

У предворју се налазе и службене просторије радника московског метроа.

Зграда за железничаре

На тргу испред Курске железничке станице има неколико излаза из метроа, тако да се овај обично и не примећује. Станица „Курска“ на Арбатско-покровској линији метроа отворена је 1938. године.

Један излаз је смештен у стамбеној згради, подигнутој 1932. године у стилу конструктивизма и намењеној железничарима.

Зграда са кулом, станица Смоленска

Ово здање у облику замка подигао је легендарни архитекта Иван Жолтовски током 1950-их. Он је често критикован за претеране декорације. Кулу је подигао од сопственог новца.

Приземље служи као предворје станице „Смоленска“ на Фиљовској линији.

Неприметно двориште, станица Павелецка

Хол станице метроа „Павелецка“ на кружној линији налази се у приземљу зграде у Новокузњецкој улици.

Зграда је подигнута током 1950-их. У њој су просторије државног института за пројектовање метроа „Метрогипротранс“. Здање се наслања на обичну стамбену зграду. Већи део хола се налази у дворишту, али се то види само издалека.