Висок темпо индустријализације, присилна колективизација, глад међу сељацима утицали су на брзи раст градског становништва. Двадесетих-тридесетих година XX века у СССР почела је масовна урбанизација.
За време Стаљина градско становништво углавном је живело у заједничким становима званим „комуналка“. У таквим становима живело је више породица делећи заједнички ходник, кухињу, купатило и тоалет.
Након Стаљинове смрти Никита Хрушчов започео је изградњу јефтиних стамбених зграда од бетонских блокова са циљем да свака породица добије свој стан (9 квадратних метара по члану породице).
Просечан темпо изградње „хрушчовке“ је једна недеља – један спрат, док су рекордери међу зидарима постизали поражавајуће резултате: једна недеља – једна зграда!
Компактне „хрушчовке“ немају лифтове, једнособни станови су од 24 квадратна метра, плафони високи 2,50, а негде и 2,20 м, површина кухиње варира од 4,5 до 5,5 м. Масовна изградња „хрушчовки“ допринела је решавању стамбених проблема за многе совјетске грађане. Планирало се да ће „рок трајања“ бетонске кутије бити 25 година. Нестабилна ситуација крајем 80-их, па онда распад СССР одложили су решавање овог проблема на дуже време.
Након 60 година милиони породица у Русији и бившим републикама СССР и даље живе у мајушним становима изграђеним у доба Никите Хрушчова.
Тикси, Јакутија
Сергеј Фомин/Global Look PressУ Москви 2017. године покренут је пројекат рушења „хрушчовки“ и пресељења Московљана у нове стамбене зграде које ће можда некада добити назив „путинке“.
Ако желите више информација о Москви и Московљанима, Русији и Русима очима домаћина и професионалног туристичког водича који ради са српским туристима, пређите на Инстаграм налог аутора овог текста - VODIC.KROZ.MOSKVU
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
