Десет различитих назива за улице у руским градовима

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Укупна дужина свих улица у руским градовима износи нешто више од 395 хиљада километара, тврди руски претраживач Јандекс. Ако се пешак креће 5 км/час и никад се не зауставља, требало би му нешто више од девет година да их све препешачи. За то време би могао да стигне и до Месеца.

„Улица“ није једина реч коју Руси користе у том значењу. Као што Ескими имају стотинак назива за снег, тако Руси имају читаву гомилу назива за путеве и улице.

Улица (као у српском)

Улица Петровка

Константин Кокошкин/Global Look Press

Улица је најчешће коришћена реч ове врсте. Има исто значење као у српском. Са једне и друге стране улице зграде су нумерисане парним, односно непарним бројевима. Суседне зграде, односно куће, имају и суседне бројеве, тако да поштар лако може наћи сваку адресу.

Московске улице Лубјанка, Варварка и Петровка вероватно имају најстарије називе у Русији. По свему судећи, прве улице са називима појавиле су се у Москви у 14. и 15. веку, када је она постепено стицала статус главног града североисточних руских земаља. Ови називи улица су добијени од личних имена (на пример, Свети Петар или Света Варвара) додавањем суфикса „ка“, а испред те речи се говорило „улица“: Улица Петровка, Улица Маросејка, итд.

Касније, почев од 18. века у називима улица су почели да се појављују и придеви: Тверска улица (излази на пут који води у град Твер), Торговаја улица (има „торг“, тј. тржницу), итд.

Переулок

Кривоколени переулок (сокак) (Кривоколенный переулок), Москва, Русија.

Константин Кокошкин/Global Look Press

Руска реч „переулок“ значи „сокак који спаја две улице“. Зато је „переулок“ у Русији углавном мања улица која спаја две веће. Кад кажемо „мања“, имамо у виду руске представе о томе шта је велико, а шта мало. У Москви је до средине 20. века „переулок“ био најчешћа адреса. Почетком 19. века у Москви су постојале 142 улице и 518 сокака под називом „переулок“, а почетком 20. века су 404 улице у називу имале реч „улица“, а 936 су се звале „переулок“ и „пројезд“. Данас је „переулок“ у топонимици застарела реч. Нове уличице добијају назив „пројезд“ (рус. „проезд“, што значи „пут којим се прилази“). Тако се данас најчешће зове уличица која спаја две веће улице.

Пројезд

Марфино, „пројезд у пројекту“ (рус. „проектируемый проезд“), 590, (пролаз који у пројекту за изградњу има број зграде 590).

Генадиј Грачев/Around Moscow (CC BY 2.0)

Поједини „пројезди“ у предграђима који су у изградњи фактички се појављују пре него што им власти дају назив и зато се привремено зову „пројезд у пројекту“ (рус. „проектируемый проезд“), и само им се дода број зграде. Москва је град који се најбрже развија у Русији и у њој је таквих уличица било на десетине. Касније оне често постану део неке веће улице или добијају ново име.

Тупик

Николојамска слепа улица

DonSimon (CC BY-SA 4.0)

Реч „тупик“ на руском значи „ћорсокак“ или „слепа улица“. Поједине улице које су у називу имале реч „тупик“ са ширењем града су престале да буду слепе. Таква је на пример улица Шведски Тупик у Москви. Она је престала да буде „ћорсокак“ када су 1973. године срушене зграде које су је чиниле слепом, и данас спаја две паралелне улице. Али назив је остао.

Линија

5-6 линија Васиљевског острва

Alex 'Florstein' Fedorov (CC BY-SA 4.0)

Реч „линија“ се користи за праву улицу која је унапред пројектована да буде права. На Васиљевском острву у Санкт Петербургу има много улица које се зову „линија“. Било је замишљено да то буду канали дуж читавог острва, али тај пројекат није реализован због честог подизања нивоа у реци Неви и опасности од поплава.

Проспект

Невски проспект

Legion Media

Реч „проспект“ је уведена у руску топонимику када је грађен Санкт Петербург. Његова главна улица најпре се звала „Перспективни пут према Невском манастиру“, али је 1781. назив скраћен и од тада се зове „Невски проспект“. Данас су „проспекти“ велике улице у центру града које спајају његове делове. На пример, воде на мост преко велике реке или спајају предграђе са центром града.

Шосе

Ауто-пут „Ентузијаста“

Mos.ru

Реч је настала од француског „chausée“ (пут поплочан каменом). У руским насељима „шосе“ је велики друм који почиње унутар града, али води изван њега и наставља се до неког другог града.

Алеја

Тисова алеја (рус. Лиственничная аллея), Москва.

Fastboy (CC BY-SA 3.0)

Алеја (рус. „аллея“) је улица дуж које има много растиња. У Русији се многе улице тако зову: Тисова („Лиственничная аллея“) алеја у Москви, Платанова („Платанновая аллея “) алеја у Сочију, Алеја кестенова („Каштановая аллея“) и Алеја борова („Сосновая аллея“) у различитим градовима Русије.

Булевар

Цветни булевар, Москва, Русија.

Константин Кокошкин/Global Look Press

Руски булевар није ни по чему особит осим што се појавио веома касно, тек у 18. веку, када су срушени московски дрвени и земљани бедеми такозваног Белог града, а уместо њих је направљен низ булевара који се надовезују један на други, такозвани „Булеварски прстен“ („Бульварное кольцо“).

Сјезд

Зеленски спуст (рус. Зеленский съезд)

Александар Зиков (CC BY-SA 2.0)

Овакве улице у различитим деловима Русије имају различите називе: спуск (рус. „спуск“), взвоз (рус. „взвоз“), падјом (рус. „подъём“) и раскат (рус. „раскат“), али све оне значе једно исто: улица са нагибом која спаја „доњи“ и „горњи“ град. Најпознатија таква улица била је „Васиљевски спуск“. Она се спуштала од Храма Василија Блаженог. Данас је то „Трг Васиљевског спуска“ јер ту више нема зграда.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!