Десет различитих назива за улице у руским градовима

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Укупна дужина свих улица у руским градовима износи нешто више од 395 хиљада километара, тврди руски претраживач Јандекс. Ако се пешак креће 5 км/час и никад се не зауставља, требало би му нешто више од девет година да их све препешачи. За то време би могао да стигне и до Месеца.

„Улица“ није једина реч коју Руси користе у том значењу. Као што Ескими имају стотинак назива за снег, тако Руси имају читаву гомилу назива за путеве и улице.

Улица (као у српском)

Улица Петровка

Константин Кокошкин/Global Look Press

Улица је најчешће коришћена реч ове врсте. Има исто значење као у српском. Са једне и друге стране улице зграде су нумерисане парним, односно непарним бројевима. Суседне зграде, односно куће, имају и суседне бројеве, тако да поштар лако може наћи сваку адресу.

Московске улице Лубјанка, Варварка и Петровка вероватно имају најстарије називе у Русији. По свему судећи, прве улице са називима појавиле су се у Москви у 14. и 15. веку, када је она постепено стицала статус главног града североисточних руских земаља. Ови називи улица су добијени од личних имена (на пример, Свети Петар или Света Варвара) додавањем суфикса „ка“, а испред те речи се говорило „улица“: Улица Петровка, Улица Маросејка, итд.

Касније, почев од 18. века у називима улица су почели да се појављују и придеви: Тверска улица (излази на пут који води у град Твер), Торговаја улица (има „торг“, тј. тржницу), итд.

Переулок

Кривоколени переулок (сокак) (Кривоколенный переулок), Москва, Русија.

Константин Кокошкин/Global Look Press

Руска реч „переулок“ значи „сокак који спаја две улице“. Зато је „переулок“ у Русији углавном мања улица која спаја две веће. Кад кажемо „мања“, имамо у виду руске представе о томе шта је велико, а шта мало. У Москви је до средине 20. века „переулок“ био најчешћа адреса. Почетком 19. века у Москви су постојале 142 улице и 518 сокака под називом „переулок“, а почетком 20. века су 404 улице у називу имале реч „улица“, а 936 су се звале „переулок“ и „пројезд“. Данас је „переулок“ у топонимици застарела реч. Нове уличице добијају назив „пројезд“ (рус. „проезд“, што значи „пут којим се прилази“). Тако се данас најчешће зове уличица која спаја две веће улице.

Пројезд

Марфино, „пројезд у пројекту“ (рус. „проектируемый проезд“), 590, (пролаз који у пројекту за изградњу има број зграде 590).

Генадиј Грачев/Around Moscow (CC BY 2.0)

Поједини „пројезди“ у предграђима који су у изградњи фактички се појављују пре него што им власти дају назив и зато се привремено зову „пројезд у пројекту“ (рус. „проектируемый проезд“), и само им се дода број зграде. Москва је град који се најбрже развија у Русији и у њој је таквих уличица било на десетине. Касније оне често постану део неке веће улице или добијају ново име.

Тупик

Николојамска слепа улица

DonSimon (CC BY-SA 4.0)

Реч „тупик“ на руском значи „ћорсокак“ или „слепа улица“. Поједине улице које су у називу имале реч „тупик“ са ширењем града су престале да буду слепе. Таква је на пример улица Шведски Тупик у Москви. Она је престала да буде „ћорсокак“ када су 1973. године срушене зграде које су је чиниле слепом, и данас спаја две паралелне улице. Али назив је остао.

Линија

5-6 линија Васиљевског острва

Alex 'Florstein' Fedorov (CC BY-SA 4.0)

Реч „линија“ се користи за праву улицу која је унапред пројектована да буде права. На Васиљевском острву у Санкт Петербургу има много улица које се зову „линија“. Било је замишљено да то буду канали дуж читавог острва, али тај пројекат није реализован због честог подизања нивоа у реци Неви и опасности од поплава.

Проспект

Невски проспект

Legion Media

Реч „проспект“ је уведена у руску топонимику када је грађен Санкт Петербург. Његова главна улица најпре се звала „Перспективни пут према Невском манастиру“, али је 1781. назив скраћен и од тада се зове „Невски проспект“. Данас су „проспекти“ велике улице у центру града које спајају његове делове. На пример, воде на мост преко велике реке или спајају предграђе са центром града.

Шосе

Ауто-пут „Ентузијаста“

Mos.ru

Реч је настала од француског „chausée“ (пут поплочан каменом). У руским насељима „шосе“ је велики друм који почиње унутар града, али води изван њега и наставља се до неког другог града.

Алеја

Тисова алеја (рус. Лиственничная аллея), Москва.

Fastboy (CC BY-SA 3.0)

Алеја (рус. „аллея“) је улица дуж које има много растиња. У Русији се многе улице тако зову: Тисова („Лиственничная аллея“) алеја у Москви, Платанова („Платанновая аллея “) алеја у Сочију, Алеја кестенова („Каштановая аллея“) и Алеја борова („Сосновая аллея“) у различитим градовима Русије.

Булевар

Цветни булевар, Москва, Русија.

Константин Кокошкин/Global Look Press

Руски булевар није ни по чему особит осим што се појавио веома касно, тек у 18. веку, када су срушени московски дрвени и земљани бедеми такозваног Белог града, а уместо њих је направљен низ булевара који се надовезују један на други, такозвани „Булеварски прстен“ („Бульварное кольцо“).

Сјезд

Зеленски спуст (рус. Зеленский съезд)

Александар Зиков (CC BY-SA 2.0)

Овакве улице у различитим деловима Русије имају различите називе: спуск (рус. „спуск“), взвоз (рус. „взвоз“), падјом (рус. „подъём“) и раскат (рус. „раскат“), али све оне значе једно исто: улица са нагибом која спаја „доњи“ и „горњи“ град. Најпознатија таква улица била је „Васиљевски спуск“. Она се спуштала од Храма Василија Блаженог. Данас је то „Трг Васиљевског спуска“ јер ту више нема зграда.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.