Који руски градови имају метро?

Путовања
АНА СОРОКИНА
У Русији само седам градова има сопствену подземну железницу, а само један град има брзе линије метроа. Зашто их је тако мало?

Изградња метроа у Русији није била једноставан задатак, посебно у тешким климатским условима. У совјетском периоду било је много амбициозних пројеката, на пример да сви градови са милион и више становника морају имати метро. Међутим, у тренутку распада Совјетског Савеза 1991. године у свим совјетским републикама било је само 13 градова са метроом (поред Русије метро се појавио у Украјини, Белорусији, Грузији, Јерменији, Азербејџану и Узбекистану). Током 1990-их изградња нових линија је привремено обустављена. Данас у Русији метро постоји само у седам градова, а уз то има и неколико недовршених пројеката.

Москва

Планови за изградњу метроа у Москви појавили су се још током 1870-их али су реализовани тек у совјетско време. Прва линија је отворена 15. маја 1935. године. Чак и током Великог отаџбинског рата Московски метро је радио пуним капацитетом: дању је превозио путнике, а ноћу им је служио као склониште. Данас је Московски метро један од највећих у Европи, има 278 станица и свакодневно прима 9 милиона путника.

Ентеријер станица метроа је толико леп да оне спадају међу главне знаменитости у Русији, како за мештане тако и за стране туристе. Изузетно леп мермер, величанствени лустери и витражи могу да вас преваре и створе утисак да се налазите у дворцу, а не у градском превозу!

Санкт Петербург

Други метро у Русији је отворен 1955. године. Град има луку и испресецан је каналима, а и терен није погодан, тако да су станице већином грађене дубоко под земљом. Најдубља од њих је „Адмиралитетска“, налази се на дубини од 86 метара. Становница Петербурга Ирина Ефрос каже да је то њена омиљена станица: „Ту су необично лепе декорације посвећене војнопоморској тематици. Ту човек по пола сата може да посматра мозаике!“

Санктпетербуршки метро је специфичан по томе што једини у Русији има систем са вратима на платформи (аутоматски се истовремено отварају врата на платформи и на долазном возу). Совјетски стручњаци су сматрали да таква двострука врата штите путнике од пада на шине.

Нижњи Новгород

Овај мали метро је отворен 1985. године. Има само две линије и дневно превезе само 115.000 људи (мада град има преко 1,2 милиона становника). „У Нижњем Новгороду линије пролазе кроз центар града али не стижу до стамбених четврти. Због тога се метро не користи тако често“, каже Павел Зузин из Института за економију саобраћаја универзитета „Висока школа економије“.

У скорије време је планирана изградња нових станица на другој обали реке Оке.

Новосибирск

Једини метро у Сибиру отворен је 1986. године. Сматра се да је он по оптерећењу трећи у Русији. Има само 13 станица. Поједине станице Новосибирског метроа имају излаз непосредно у стамбену зграду: улаз у метро је у приземљу, а изнад улаза су станови.

Новосибирск има и мост за линију метроа који је најдужи на свету (2.145 метара). То је мост преко реке Об (деоница над реком је дугачка 896 метара).

Самара

У овом граду са преко 1,1 милион становника постоји само једна линија метроа и она има 10 станица. Отворена је 1987. године. Ни овде то није популарни вид градског превоза, али саме станице су вредне пажње. Украшене су лепим мермером и тематским фрескама. На пример, величанствена станица „Победа“ посвећена је победи у Великом отаџбинском рату, футуристичка станица „Гагарин“ освајању космоса, а модернистичка „Спортивнаја“ спортским достигнућима земље.

Јекатеринбург

Једини метро на Уралу налази се у граду Јекатеринбургу. Отворен је 1991, мада је изградња почела још 1980. године. Метро повезује фабрику „Уралмаш“ са историјским центром и стамбеним четвртима. Има једну линију са девет станица (то је један од најмањих метроа на свету) али дневно превози преко 90.000 путника. Поред савремених система плаћања као што су кредитне карте и Apple Pay користе се и стари жетони Московског метроа који стално буде носталгију код туриста из Москве.

Казањ

Најновији руски метро отворен је 2005. године. Има једну линију са 11 станица, спаја стамбене и индустријске четврти. Казањски метро има занимљив „национални колорит“ – сви натписи су на руском и татарском језику, а поједине станице су дизајниране у локалном традиционалном стилу, као, на пример, станица „Кремљовска“. Казањ планира да 2025. године пусти у рад први руски аутоматизовани метро (без машиновође).

Волгоград

У овом јужном руском граду путници користе превоз који није уобичајен за Русију. Зове се „метротрам“. То је брзи трамвај који ради од 1984. године али су поједине његове станице под земљом па изгледају као праве станице метроа. Украшене су великим лепим лустерима, сводовима и мермером, тако да имају класичан изглед совјетског метроа!

Недовршени метрои

У неколицини руских градова је почела изградња метроа, али до данас није завршена. У уралском граду Чељабинску направљене су две станице и неколико тунела па је изградња обустављена због недостатка средстава. Градске власти разматрају могућност изградње брзог трамваја уместо метроа.

У Краснојарску је изградња метроа у више наврата рекламирана али је све време одлагана. За сада је пуштање у рад одложено за 2024. годину, али није сигурно да ће тај рок бити испоштован.

У сибирском граду Омску направљено је неколико тунела, као и пруга, а такође привремене верзије станица, и једна од њих је чак била отворена. Изградња није настављена. Сада је напуштена станица постала локална знаменитост.

Изградња метроа је планирана и у Перму, Ростову на Дону и Уфи, али у овом тренутку је на снази процена да ти пројекти нису сврсисходни па су планови одложени на неодређено време.