Нарјан-Мар: Зашто вреди отићи далеко од цивилизације и посетити овај северни руски град

TASS
Мештани и експерти за регионе саветују шта треба посетити, урадити и појести у њиховом родном крају, и шта вреди понети кући за успомену.

„Био сам у Нарјан-Мару само пет дана. Али за пет дана сам успео да видим много тога. Био сам на проби такмичења ’Веселе санке’, дегустирао сам производе нарјанмарског месног комбината, правио сам чипс од ирвасовог меса, посетио сам Малоземељску тундру, био сам у гостима код брачног пара који има десеторо деце! Направио сам слану лењу питу у музеју-ресторану „ТиманЪ“, упознао се са женом одгајивача ирваса и пио чај од лука“ – то је написао путник, кулинар и телевизијски водитељ Џон Ворен у предговору своје књиге „Нарјан-Мар. То је моја земља“.

Русија, Нарјан-Мар, у породичној заједници „Ви“ (етнографско номадско боравиште).

Ворен каже да је овде схватио и сопственим очима се уверио да тамо где су услови живота тежи и где је природа суровија људи сјајније зраче оптимизмом, захвалнији су и више се радују ситницама које у великим градовима ретко ко уопште примећује.

Нарјан-Мар је центар и једини град Ненецког аутономног округа. Овај далеки крај се налази изнад поларног круга, скоро на самом Северном леденом океану. Ту живи народ Ненци. Они су номади који гаје ирвасе. У преводу са ненецког језика назив Нарјан-Мар значи „Црвени град“. Замолили смо организаторе књижевног такмичења „Ово је моја земља“ да одговоре на најважнија питања везана за Нарјан-Мар.

Зашто странац треба да дође у ваш град?

Зграда Ненецког завичајног музеја, 2011.

Јуриј Тјуљубајев рецензент пројекта „Нарјан Мар. То је моја земља“ и директор туристичке компаније „Црвени град“: „Ненецки округ је једино нетакнуто место у Европи где живи номадски народ који је задржао начин живота својих предака и чува га кроз векове. Овде странци могу да виде прави, а не реконструисани или „дигитализовани“ живот номада и да бораве на подручју са најнижом густином становништва у целој Русији“.

Зграда „Кинески зид“.

Андреј Сулејков, аутор и продуцент пројекта „Нарјан-Мар. То је моја земља“: „У Нарјан-Мару многе куће имају своје називе. На пример, ’Титаник’, ’Бастиља’ или "Црвенкапа’. И сваки назив је заснован на некој легенди. На пример, имамо овде и наш ’Кинески зид’. Многи мештани су убеђени да је ова удвојена зграда бр. 12 и бр. 14 у улици Виучејског пројектован према чувеној кинеској пракси фенг шуи. Постоји легенда да је приликом изградње зграда примењен популарни кинески принцип „дрво и планина“, јер стубови у кинеској архитектури симболизују дрвеће, а куле симболизују планине. Удвојена зграда има куле, а симболичну улогу дрвећа играју црвени правоугаони еркери са прозорима који су истурени у односу на фасаду.

Зграда поште

То се види и из птичије перспективе. Проницљиви мештани причају да су више пута уочили како се јата птица-селица окрећу на небу изнад овдашњег Кинеског зида. Они тако коригују правац лета на југ, а када се враћају са југа такође се оријентишу према овој згради.

Шта обавезно треба видети/урадити/пробати?

Нарјан-Мар је град у Ненецком аутономном округу, Русија.

Јуриј Тјуљубајев: „Обавезно треба посетити чум (традиционални конусни шатор од ирвасове коже у коме бораве номади, огајивачи ирваса), бар један километар се провозати у запрези коју вуку ирваси, и треба пробати ’ајбурдат’, свеже ирвасово месо са крвљу. Можда ће у почетку то изгледати као дивљаштво, али ћете бар на тренутак осетити повратак коренима, јер наши преци су управо тако живели и управо су то јели.

Андреј Сулејков: „’Изнад Поларног круга цвеће не цвета као букет, него као цело брдо. Бело брдо су морошка (бобичасто воће које по изгледу подсећа на наранџасту малину, а по укусу на купину) и боровница. Ружичасто брдо је ’иван-чај’, а понекад и јаребика, подневни цвет, ледум (дивљи рузмарин) или иглица! Замислите, у сваком цвету има два-три пута више нектара него у обичном цвећу, и сваки цвет чека своју пчелу’, написао је совјетски писац Михаил Пришвин у осврту ’Мед иза Поларног круга’ (’Заполярный мед’).

Изглед кућа у Нарјан-Мару на обали реке Печоре.

Према томе, у Нарјан-Мару обавезно треба пробати мед који су направиле овдашње пчеле, а такође појести медењак направљен од тог меда. И једно и друго је уникат. Таквог меда и таквих медењака нећете наћи нигде другде, колико год да тражите. Појавио се чак и обичај да се медењаци купују у специјалној Кући медењака и да се поклањају пролазницима. Ако замислиш жељу и поклониш укусан медењак непознатој особи, жеља ће се сигурно испунити!“

Шта треба понети кући одавде?

Конзервирано месо ирваса.

Јуриј Тјуљубајев: „Најбоље је понети топле успомене на оно што сте видели, на јаке личности из овог поднебља и лепе пределе. Што се тиче сувенира, сада у Ненецком округу постоји велики асортиман премета од природног материјала ручне израде, како традиционалних (попут лутке „укко“), тако и савремених, на пример магнета за фрижидер направљених од ирвасових рогова“.

„Хебидиа Тен“ ( (Свето Сећање), исклесане дрвене статуе у Нарјан-Мару.

Андреј Сулејков: „Квадратни хлеб. Леп је обичај да се са путовања доноси домаћи хлеб. Тако ми не доносимо кући само храну, него и топлину руку које су тај хлеб правиле. Али ни то није све. У Нарјан-Мару постоји легенда која гласи овако: ако си добар човек, у хлебу можеш пронаћи драгоценост. Такав хлеб се пече у квадратном калупу. Не сече се ножем, него ирвасовим жилама“.

Богојављенска црква у Нарјан-Мару.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“