Све тајне Тобољска: У прошлости синоним за страшан прогон у Сибир, данас рајско место за туристе

Legion Media
Зашто препоручујемо да посетите Тобољск? Видећете стару престоницу Сибира, доживети оно што су овде прошли Фјодор Достојевски и породица Романов и одушевити се чињеницом колико се град променио.

Тешко да сте већ били у Тобољску. Имате прилику да исправите грешку. Од недавно, са новоотвореним модерним аеродромом то је далеко једноставније извести. Овај апсолутно јединствени сибирски град удаљен је од главних путева, окружен бескрајном непроходном тајгом, са неколико практично ненасељених места и величанственим Иртишом. Изненађујуће откриће у таквом пределу је бајковити град са кремљом заслепљујуће белине, европским поплочаним уличицама, пријатним кафетеријама, и чак неоготичком црквом.

Некада је то била права престоница Сибира, а онда су му други сибирски градови одузели примат, па је неколико векова био неславно познат као место прогона осуђеника. Међу сужњима овде су били и потоњи велики руски писац Фјодор Достојевски и последњи руски цар Николај Други са породицом.

Град је данас динамичан индустријски центар захваљујући производњи полиетилена и течног гаса компаније „Сибур“. Овај велики нафтно-гасни холдинг улаже значајна средства у урбани развој, настојећи да старо сибирско утврђење постане истински туристички центар. „Сибур“ је инвестирао у изградњу новог аеродрома „Ремезов“ (име добио по картографу и састављачу атласа Сибира Семјону Ремезову, најпознатијем житељу Тобољска) с намером да град буде још приступачнији и привлачнији за туристе.

Стара престоница Сибира

Тобољск се на карти Русије појавио у време освајања Сибира. Предвођена атаманом Јермаком руска војска 1582. године заузела је престоницу Сибирског каната Кашлик, а 1857. године неколико километара даље, на ушћу Тобола у Иртиш основан је нови град.

Кашлик је био потпуно порушен, а Тобољск први у Сибиру добио статус града. Од 1708. године био је престоница Сибирске губерније, па све до краја 19. века, када је обласни центар пренесен у Тјумењ. Престонички чиновници и чак императорски двор били су покровитељи Тобољска и стално инвестирали у градњу. Овде је сачуван велики број старих грађевина које се тешко могу наћи на још неком месту у Сибиру. Такав је католички Храм пресвете Тројице из 1907. године (парохију су чинили углавном Пољаци и Литванци, који су ту завршили због учешћа у антидржавним устанцима 1830. године). Истина није дуго био активан, у совјетско време у згради се налазио биоскоп. Данас се овде врше службе и одржавају концерти на оргуљама. Међутим, од католичке цркве у Тобољску старија је камена џамија. Подигнута је 1890. године у делу града у коме су се од његовог оснивања насељавали Татари из Кашлика.
Град у коме живи сто хиљада становника није само туристички центар него и индустријски. Петрохемијски завод холдинга Сибур који овде ради инвестира и у друштвене пројекте, као што је рецимо нови аеродром „Ремезов“.

Jeдини Кремљ у Сибиру

Грађен од белог камена у 17. и 18 веку једини је сачувани кремљ у Сибиру и главна знаменитост у Тобољску. По устаљеном обичају налази се на високом брду, окружен високим зидинама. Кремљ је више пута обнављан, а данашњи изглед потиче из 18. века када су по пројекту Ремезова, одобреном у Москви, изграђене кривудаве зидине Кремља, Гостиниј двор и Приказнаја палата.

Кремљ су градили заробљени Швеђани који су ту били протерани.

Једно од најстаријих здања у граду је саборни Софијски храм из средине 17. века који је одлично сачувао свој историјски изглед.

Запањујуће је да је Ремизов предвидео и туристички потенцијал града. Просто, уживаћете у погледу на град и Иртиш који пуца са кремаљског видиковца. Поред тога корито реке морало је да буде преусмерено два километра јужно, како вода не би подривала брдо.

Са кремља се може спустити у град изузетно дугим дрвеним степеништем које се назива Прјамским или Софијским успоном и спаја доњи и горњи део историјског центра. Постоји локална традиција да заљубљени парови заједно броје степенице, а ако се бројеви поклопе значи да су једно за друго. Али да се не исцрпљујемо, степеница иначе има укупно 198, а простиру се у дужини од 400 метара.

Хостел у затвору

Да ли знате који слоган данас има Тобољск? „У Сибир својом вољом“. Не тако давно одлазак у Тобољск није наговештавао ништа добро, град је био познат пре свега као одредница сибирског прогона. Иначе, први изгнаник, ма колико то било невероватно, заправо није ни био човек, него звоно које је обзнанило смрт царевића Дмитрија 1591. године. За казну ишчупали су му „језик“ и протерали га на 300 година у Тобољск (о томе смо писали овде).

У граду су потом неко време боравили писац Фјодор Достојевски, (током премештаја на главно место служења казне у Омск 1850. године), Николај Чернишевски (1864. године идући у Иркуст где је био протеран), као и последњи руски император Николај Други заједно са породицом (1917. године, на путу за Јекатеринбург).

Већина прогнаних, изузев императорске породице, служила је казну у затворском комплексу саграђеном средином деветнаестог века. Осуђеницима су бријане главе како би их лакше пребројали у гомили. Иако и није имало где да се побегне, будући да је свуда уоколо забит.
У време СССР-а ту је бо затвор изузетно строгог режима који су пратиле до наших дана сачуване страшне легенде о зазиданим подземним мучионицама. Затворен је тек 1989. године, а данас се ту налази музеј. Посетиоци могу да прошетају старим тамничким ходницима и завире у ћелије.

За оне који воле да се удубе у историју музеј је припремио игру „Бекство из тамнице“, а коме то није довољно може да остане и током ноћи. Гости хостела „Сужањ“ на простору затворског комплекса хвале место и атмосферу, али и истичу да је ноћу језиво, стално нешто пуцкета, звечи, завија. Ко би га знао, можда је то само ветар у старом здању.

Комплекс се налази буквално на неколико корака од кремља и с њим чини складни архитектонски ансамбл.

Живописна улица са напуштеним зградама

То је највероватније једна од најнеобичнијих пешачких улица у Русији. Улица Мира са новим уредним стазама, клупама и фењерима пружа се дуж дотрајалих камених и дрвених кућа до самог подножја кремља и Базарног трга са слатким дрвеним киосцима са храном и сувенирима.

А унутар кућа израсло жбуње и дрвеће води главну реч, бришући њихову трговачку прошлост. Неки од објеката предвиђени су временом за реконструкцију.

Међу сачуваним зградама је и кућа трговца Куклина у којој је породица Романов провела последњи Божић. У тој кући живео је осам месеци Николај Други са супругом Александром Фјодоровном и децом после Револуције. Она је имала струју, воду и канализацију, што је за то време био велики луксуз. Међутим, зими није било довољно дрва за грејање свих просторија, није било кулинарских делиција, а излазак из куће прогнанима био је дозвољен само до цркве и то са чуварима.

Последњи пут из куће изашли су на божићну службу у Благовештенску цркву која је почетком тридесетих година прошлог века затворена, а потом после рата срушена. У априлу 1918. године императорска породица одведена је у Јекатеринбург где су и завршили живот. У Куклиновој кући данас се налази Музеј у коме су изложене личне ствари и фотографије Романових.

Тобољски калачи

Какав је то град без препознатљивог јела? Калачи су староруска улична храна, како бисмо данас рекли. У ствари ђеврек са дршком коју је требало бацити из хигијенских разлога (за човека који би је јео говорило се „спао на дршку“ одакле и преносни смисао руског израза „дошел до ручки“ што би значило дотакао дно, пропао).

Многи градови имали су своје врсте калача. Највероватније сте чули за коломенске или московске. Али тобољски калачи су нешто потпуно друго. Пре свега, они се праве од три врсте брашна, пшеничног, интегралног и ражаног. Осим тога служе се са надевом, који може бити од пилетине и пачетине или јабуке са орасима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“