На самом крају света: 15 невероватних фотографија Камчатке

„Кључевски вулкан“, парк природе „Вулкани Камчатке“.

„Кључевски вулкан“, парк природе „Вулкани Камчатке“.

А. Н. Биченко
Посета Камчатке је авантура о којој многи маштају. Далеко полуострво је чувено по својим вулканима, гејзирима и прелепој дивљини. Ове фотографије преносе бар нешто од те несвакидашње атмосфере.

1. Сергеј Горшков, „Медвед и лосос на реци Камбаљнаја“, Јужнокамчатски резерват

„Медвед и лосос на реци Камбаљнаја“, Јужнокамчатски резерват.

Медведи спадају међу „најпознатије“ становнике Камчатке (бар на копну). Крајем лета туристи имају прилику да приђу ближе овим опасним дивљим зверима и уживају посматрајући их, јер су тада медведи већ прилично сити од рибе коју су појели током лета, па нису много заинтересовани за туристе.

2. Александар Биченко, „Вулкан Мутновски“, природни парк „Јужнокамчатски“

„Вулкан Мутновски“, природни парк „Јужнокамчатски“.

На Камчатки има око 300 вулкана. Мутновски је један од најактивнијих. Овај стари вулкан има сложену структуру. Окружују га четири масива у облику конуса, а на врху су два кратера усечена један у други. Из њих непрекидно избијају гасови и пара.

3. Алексеј Перелигин, „Пуфин“, Корјакски резерват

„Пуфин“ (морска птица из породице њорки). Корјакски природни резерват.

Пуфин је морска птица из породице њорки, јединствена је на северу Тихог океана. Она има једну занимљиву особину: залеће се приликом полетања, тако да изгледа као да трчи по води.

4. Александар Биченко, „Кључевски вулкан“, природни парк „Вулкани Камчатке“

„Кључевски вулкан“, парк природе „Вулкани Камчатке“.

Александар Биченко није обичан фотограф. Он је камчатски алпиниста са великим искуством у путовањима, а уједно је водећи стручњак одељења за развој, туризам и еколошко просвећивање природног парка „Вулкани Камчатке“. Према томе, мета његовог објектива су најлепша и најзаштићенија места овог полуострва.

5. Александар Биченко, „Камчатски мрмот“, природни парк „Јужнокамчатски“

„Камчатски мрмот“, парк природе „Јужнокамчатски“.

Овај мрмот се зове још и источни, па чак и камчатски. Обитава на истоку Сибира, у Јакутији и на Камчатки. Назив је добио због необичне црне мрље на смеђем телу, која личи на капу.

6. Александар Биченко, „Кратер Авачинског вулкана са Корјакским вулканом у позадини“, природни парк „Наличево“

„Кратер Авачинског вулкана са Корјакским вулканом у позадини“, природни парк „Наличево“.

Авачински вулкан или „сопка“, како мештани зову вулкане, један је од најпопуларнијих на Камчатки. Он је најближи граду Петропавловск-Камчатски и на њега се није толико тешко попети.

7. Игор Шпиљенок, „Лисица са Кроноцким вулканом у позадини, у јесен“, Кроноцки резерват

„Лисица и Кроноцки вулкан у позадини, у јесен“, Кроноцки резерват

На Камчатки се највише проширила риђа лисица. Овде је настањено око шест хиљада примерака са изразито риђим крзном. Нема много људи, тако да је овај крај прави рај за њих. Ове лисице се хране ситним глодарима и птицама, али су уједно и „конкуренција“ белим медведима када је реч о „црвеној“ риби.

8. Александар Биченко, „Кратер вулкана Горелиј“, природни парк „Јужнокамчатски“

„Кратер вулкана Горелиј“, природни парк „Јужнокамчатски“

Не залазећи у дубине вулканологије рећи ћемо само да је Горелиј јединствени вулкан и прави споменик геологије и историје. Овде је терен веома необичан, има много запеклих материјала који су ерупцијом избачени на површину. Само замислите чињеницу да вулкан са свим тим материјалом заузима површину од 150 квадратних километара.

9. Дмитриј Уткин, „Морска видра“

Морска видра.

Морске видре живе на Командорским острвима. Сматра се да је ово ретка животињска врста јер се број примерака стално смањује. Ово симпатично створење је у претходним вековима због необично густог крзна било на мети многих ловаца. Да би морској видри било топло у северним морима, његно крзно има преко 100.000 длачица по квадратном центиметру! более

10. Александар Биченко, „Језеро Кетачан“, природни парк „Бистрински“

„Језеро Кетачан“, природни парк „Бистрински“.

Природа Камчатке обилује језерима вулканског и ледничког порекла. Језеро Кетачан се налази на подручју вулкана Ичински. Са планинским масивима у позадини ствара фантастичан призор. Узгред, реч „кетачан“ је на језику локалних народа мала кета (врста лососа). У реци Кетачан која извире из језера заиста се мресте кета и аљаски црвени лосос.

11. Игор Шпиљенок, „Велика ласица“, калдера вулкана Узон

Велика ласица, калдера вулкана Узон.

Фотограф-природњак Игор Шпиљенок забележио је огроман број камчатских животиња у дивљини, у њиховој природној животној средини. У објектив је успео да ухвати и велику ласицу у њеном летњем издању, када није потпуно бела, него је покривена камуфлажном смеђом бојом.

12. Александар Биченко, „Рододендрон камчатски“, вулкан Виључински

Камчатски рододендрон, вулкан Виључински.

Север не чине само снегом покривени врхови, него и прави летњи пејзажи и невероватно цветање најразноврсније флоре. Прелепи рододендрон који се може видети негде у Италији, пушта своје ружичасте пупољке и на многим местима у Русији, између осталог на Камчатки.

13. Игор Шпиљенок, „Дивљи ирвас“, Јужнокамчатски федерални резерват „Т. И. Шпиљенко“

Дивљи ирвас. Јужнокамчатски федерални резерват „Т. И. Шпиљенко“.

Научници су 2021. одине извршили генетску експертизу и закључили да је дивљи ирвас који обитава на Камчатки најкрупнији у Евроазији. Данас је на Камчатки остало свега око 400 примерака, тако да је очување ових величанствених створења један од најважнијих задатака научника у овом региону.

14. Алексеј Маслов, „Ерупција вулкана Плоски Толбачик“

Ерупција вулкана Плоски Толбачик, парк природе „Вулкани Камчатке“.

Толбачик је 1975. године прорадио управо онако како је предвиђено, и то је била прва потпуно прецизна процена ерупције овог вулкана у историји руске науке. Од тада је било још неколико ерупција, а 2013. године је овај вулкан неколико месеци избацивао лаву и пепео, мењајући терен око себе. Најближе насеље, удаљено 60 км, није настрадало.

15. Михаил Коростељов, „Аљаски црвени лосос на Курилском језеру“

Аљаски црвени лосос у Курилском језеру. Јужнокамчатски резерват.

Фотограф Михаил Коростељов је дуже од месец дана будно пратио појаву аљаског цвеног лососа у овом крају. Та врста лососа је један од најмоћнијих биолошких ресурса Камчатке. После мреста много ових риба заврши у медвеђим канџама, а оне које преживе расту у Курилском језеру, а затим се низ реку спуштају у Охотско море.

Изложба „Камчатка. Твоја невероватна авантура“ одржава се до 15. децембра 2021. године у изложбеном центру ВДНХ, у павиљону „Радник и колхозница“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“