Остварио ми се сан да посетим Волгоград, град хероја (ФОТО)

Ађај Камалакаран
Током свог најновијег путовању по Русији наш аутор је посетио импресивни споменик „Мајка Отаџбина зове“ и доживео савремени Волгоград. 

Битка која је променила ток историје 

Док се моје шесточасовно путовање возом из Астрахања уз Волгу ближило крају, почели су да ме подилазе жмарци. Одувек сам желео да посетим Волгоград, некадашњи Стаљинград, град хероја и поприште битке која је променила историју. Једина мисао која ми је пролазила кроз главу те касне новембарске ноћи док се воз заустављао у станици била је да се налазим на месту које је пре скоро 80 година било сведок ужасних разарања и злочина: бомбардовање цивила, ратовање у градским четвртима, тотално уништење и смрт два милиона људи.  

Простор око Волгоградске железничке станице, подигнуте у стилу стаљинске епохе, са широким булеварима и новоизграђеном црквом Александра Невског носи неколико обележја која подсећају на крвавих пет месеци, недељу и три дана 1942-43. године. 

Заправо споменик „Мајка Отаџбина зове“ сам могао да видим већ кроз прозор дневне собе стана који сам изнајмио. Био је осветљен и изгледао као светионик у хладној јесењој ноћи. 

Савладан осећањима поред споменика 

Рано јутро нас дочекује хладним ветром, маглом и облачним сивим небом, али док смо изашли напоље да обиђемо споменик посвећен херојима Стаљинградске битке, сунце се пробило кроз облаке и сивило је побеђено. Веома симболично за место на коме су 1943. године савладане силе мрака! 

Читав спомен-комплекс на Мамајевог кургану одржаван је са много бриге и љубави. Волгоград је поносан на своју улогу у историји и поштује оне који су жртвовали своје животе да победе фашизам. 

Док смо прилазили центру композиције, статуи „Мајка Отаџбина зове“, преплавила су ме осећања. Ова фигура Мајке Отаџбине, висока 85 метара, представља жену која корача са подигнутим мачем позивајући синове и кћери да се одупру непријатељу. То је један од најимпозантнијих споменика на свету. За стварање овог дела скулптору Јевгенију Вучетичу и инжењеру Николају Никитину било је потребно осам година. Откривен је у октобру 1967. 

Стојећи у заштитничкој сенци Мајке Отаџбине и посматрајући острва на Волги, облио ме је хладан зној од помисли на страшна разарања у том периоду. Пред очима су ми се појавиле сцене из романа „Стаљинград (За праведну ствар)“ ратног дописника Василија Гросмана. Храброст, гвоздена воља и одлучност совјетског народа променили су ток историје и спасли свет од зле геноцидне силе. 

Споменик „Мајка Отаџбина зове“ није место за уживање, него за контемплацију о једном од најмрачнијих периода светске историје. То је место на којем можете изразити захвалност онима који су погинули за човечанство. Истовремено, 2021. године се морамо запитати да ли је свет нешто научио из мрачних 40-их година.  

Док силазимо са узвишења, чујем учитеља који групи деце објашњава каква два зла су фанатизам и мржња. Желео бих да та деца доживе хуманији свет када одрасту. Емотивно исцрпљени, кренули смо на ручак у граду.  

Град обновљен после рата

Волгоград, који је од 1925. до 1961. године носио име Стаљинград, уздигао се као феникс из пепела после Другог светског рата и данас је један од најпријатнијих градова у европском делу Русије. Живот у граду са преко милион становника концентрисан је на обали Волге. 

Као љубитељ јавног саобраћаја, провозао сам се тролејбусима који су карактеристични за овај град, као и такозваним метро-трамвајем. Он повезује северне и јужне делове града и представља најбољи начин за обилазак Волгограда. Изузетно је згодан за туристе, јер пролази поред Мамајевог кургана и повезује га са центром града. 

То је једина трамвајска мрежа у Русији који има и подземну деоницу. Она је дуга скоро седам километара, пролази испод центра града и функционише као метро. Слични системи лаког метроа постоје у Бостону и Дизелдорфу. 

Јавне установе, улице и инфраструктура Волгограда значајно су обновљени уочи Светског првенства у фудбалу 2018. Стадион „Арена“ на обали Волге подигнут је специјално за ово такмичење. 

Скоро све зграде у центру саграђене су после рата, али обележја Стаљинградске битке могу се видети на више места. Један трајни споменик борбама у центру града је Павловљева кућа, реконструисани зид од цигала који обележава локацију зграде у којој је Црвена армија 60 дана држала положај одолевајући снагама Вермахта. Одредом који је освојио зграду командовао је поручник Јаков Павлов и по њему је грађевина добила име. Зид од цигала повезан је са новијом зградом на месту некадашњег здања. Данас је то један од главних симбола одбране Стаљинграда. 

У близини Павловљеве куће налази се музејски комплекс посвећен Стаљинградској бици, познат по панорами битке од 360 степени. То је изузетно занимљиво место за оне које занима Други светски рат и нуди неколико изложбених поставки. 

На широким булеварима Волгограда 

Провео сам дивно јесење поподне у центру града са пешачким зонама и пространим зеленим површинама. Масивна црква Александра Невског у византијском стилу у близини железничке станице једна је од новијих знаменитости града. То је реплика цркве уништене 1932. године. 

За разлику од неких градова, где је простор око железничке станице запуштен и препун сумњивих типова, уредно и пристојно срце Волгограда је нешто на шта су његови становници веома поносни. 

Под топлим јесењим сунцем шетао сам широким булеварима и обилазио велике јавне грађевине. То што су некада уништени рејони данас препуни лепе архитектуре показује поштовање према онима који су погинули бранећи га. 

Такође, у центру града налази се Алеја хероја која води до шеталишта поред реке, вероватно једног од најживописнијих у Русији. 

Центар Волгограда налази се на западној обали Волге, па не можете поред реке посматрати залазак сунца, али можете кренути у једносатну вожњу бродом по реци која нуди одличан поглед на град. Успео сам да уђем на брод непосредно пре заласка сунца. Боје неба током кратког периода од заласка до ноћи могу се лако препознати на сликама Исака Левитана. 

Док сам стајао на палуби речног бродића и посматрао смену дана и ноћи, приметио сам светла самоувереног и успешног града који је поносан на своју улогу у историји, али одлучно корача у будућност! 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“