Ко данас живи у московском Кремљу?

Getty Images; Илья Питалев/Sputnik
У време руског царства али и бољшевика на простору у оквиру Кремаљских зидина налазила се стамбена четврт. А да ли данас тамо неко живи?
  • Пратите наше садржаје преко сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Древна московска тврђава, некада резиденција руских царева, све до средине прошлог века није обухватала само државна здања, храмове и музеје. У време царева сам царски двор није се простирао на великом подручју. Већи део Кремља чиниле су прометне улице са приватним имањима угледних бојара, двориштима занатлија и свештеника и уобичајеним градским пејзажом.

За време бољшевика ситуација се није мењала све до средине шездесетих година прошлог века. У Кремљу су, на исти начин, званично живели људи. Међу првима, после Револуције, овде је стигао Владимир Лењин, а за њим у кремаљске станове устремили се совјетски функционери са породицама. Све који нису били непосредно везани са совјетском номенклатуром иселили су, а на њихова места довели „своје“. „У Кремљу, као и у целој Москви водила се непрекидна борба за станове којих није било довољно“, писао је револуционар Лав Троцки. На крају унутар црвених зидина населило се више од две хиљаде људи.

Кремаљским становима одзвонило је за време Никите Хрушчова који је 1955. године забранио да се на територији тврђаве живи. Последњи становници задржали су се до 1961. године, после чега тамо више нема станова. Да ли то значи да у Кремљу нико не живи?

Председнички пук

На простору Кремља у историјској згради Арсенала налазе се касарне Председничког пука, јединствене војне јединице која осигурава безбедност високих државних званичника и чува кремаљске драгоцености. Ови војници држе почасну стражу код Гроба незнаног јунака и Лењиновог маузолеја и учествују у свим свечаним церемонијама. Они су заштитни знак Кремља, њихов изглед доведен је до савршенства (чак и припрема обуће Почасне страже одвија се у седам фаза и траје скоро 24 сата).

Они бораве и тренирају унутар кремаљских зидина. Устају у шест сати ујутру, постројавају се и раде јутарњу гимнастику. „Радимо вежбе, трчимо отприлике два километра. Тренирамо на подручју Кремља, за то постоји специјално место“, каже војник Николај Таров. После тога је настава или стројева обука. Слободно време је после 18 часова. Дан се завршава вечерњом шетњом, али војници и тада морају да иду у строју. Повечерје је у 22 часа.

Војник Председничког пука може сам да изађе ван кремаљских зидина тек после четири месеца службе, под условом да је положио испите. Мобилни телефони су дозвољени али без употребе интернета и фотографисања. За пушење постоји специјално место, док је алкохол строго забрањен.

Бројност формације је војна тајна. Председнички пук традиционално се сматра кадровском резервом свих служби и јединица Федералне службе обезбеђења. Они чувају, између осталог, председника и високопозициониране званичнике.

Сова и десет јастребова

Постоје и други чувари са службом и местом боравка у Кремљу. То је буљина Фил и десетак јастребова. Они су специјално обучене птице које исто штите културну баштину, али од друге пошасти, врана које од давнина обитавају на Боровицком брду.

Борба против врана у Кремљу одавно се води. У почетку их нису волели из сујеверја да „црнило“ које се надвија изнад Кремља наговештава рат или глад. Касније борбу против врана почела је да се објашњава практичнијим аргументима: вране привлачи позлата на куполама храмова, чије листиће гуле.

Испробавани су најразличитији начини борбе. За време Лењина на птице је пуцано из пушака, али то је ометало главног идеолога у раду. Затим се прешло на мање крвав начин, озвучење са агресивним тоновима. Ни то није функционисало. Онда су 1973. године у Кремљу основали орнитолошку службу и почели да гаје соколове. Како се испоставило, они нису били најбољи избор. Замењени су прво јастребовима, а затим совама. Буљине су природни непријатељи врана.

„Сове су активне у свим временским приликама, и ноћу и дању, лете споро изнад јата врана и хватају сваку птицу до које досегну“, напомињу из Федералне службе обезбеђења.

Кремаљске птице бораве у Тајницком врту. Њихов главни задатак није да уништавају вране, већ да их растерују. И засад то функционише. По речима запослених у Кремљу вране су почеле да заобилазе Кремљ.

Председник не живи у Кремљу

Председничка резиденција, Ново Огарјово

Без обзира што је реч о званичној резиденцији председника Руске Федерације, Владимир Путин не живи у Кремљу. У историјском здању московских департмана Сената изграђеном по налогу Катарине Велике налази се његов радни и свечани кабинет.

Путин живи у резиденцији Ново Огарјево, имању из 19. века у Московској области, где између осталог, и ради. Које су још резиденције на располагању руском председнику прочитајте овде.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“