Зашто је овај амерички предузетник дошао у Русију и примио православље?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Бивши љубитељ екстремних спортова и експерт за међународне односе, 42-годишњи Ричард Бергандер из Колорада, прича како се осећао као студент у Санкт Петербургу и зашто је одлучио да прими православље. Ево како се променио његов став према Русији откако се упознао са њом у студентским данима.

Од заблуде до критичког размишљања

Интересовала ме је руска култура још од детињства када смо често били бомбардовани негативним стереотипима о Русима. Чак и у последњим данима постојања Совјетског Савеза многи Американци су веровали да сваког јутра може осванути нуклеарни Армагедон и покушавали су да нас све индоктринирају и усаде нам своја схватања.

Ја сам увек волео критички да размишљам и питао сам се зашто на филму и телевизији, у масовној култури и медијима нема других гледишта. Током студија на универзитету у Пенсилванији упознао сам многе људе из целог света и они су проширили моје интересовање за друге културе. Затим сам провео три године у Њујорку где сам упознао велики број људи из словенских земаља, укључујући и Русију. Вршњаци су ми причали о својој отаџбини, што је често будило у мени мисли о авантуризму и тајнама. Тако сам одлучио да посетим Русију.

Преселио сам се 2013. године у Колорадо да бих се усредсредио на каријеру професионалца у екстремним спортовима и спортског руководиоца. Чак сам поднео и кандидатуру за рад на Зимској олимпијади 2014. године у Сочију, али сам, нажалост, закаснио. Прилика се најзад указала 2019. године. Тражио сам неки образовни програм и уписао се у Међународну летњу школу руског језика и културе при Универзитету информационих технологија, механике и оптике (ИТМО) у Санкт Петербургу.

Културна престоница Русије

Још пре доласка у Русију добро сам познавао многе чувене руске писце. Читао сам „Архипелаг Гулаг“ и „Одељење за рак“ Александра Солжењицина, „Мале трагедије“ Александра Пушкина и „Зле духе“ Фјодора Достојевског. Гледао сам совјетске цртане и игране филмове. Био сам веома узбуђен због путовања. Много сам читао и разговарао о томе са пријатељима. Искрено сам очекивао да ћу доживети нешто врло интригантно и упознати се са потпуно другачијом културом. Али оно што сам доживео превазишло је сва моја очекивања.

Био је јул, и колико се сећам, било је прилично хладно и падала је јака киша. За време мог боравка тамо су била само три сунчана дана. Један од њих је био дан када сам допутовао. Било је око три сата поподне, мој пријатељ са Универзитета ИТМО ме је повео на екскурзију по граду. Завршили смо после поноћи. Тада сам својим очима видео невероватне Беле ноћи – први пут у животу. Да будем искрен, нисам много знао о томе. Било ми је занимљиво зашто је у вечерњим сатима напољу још дневна светлост и он ми је објаснио да је то због Белих ноћи.

Био сам импресиониран и покретним мостовима који се дижу ка небу, а такође музиком, храном и мноштвом људи око мене... Читава атмосфера је била празнична!

У разговору са Петербуржанима чуо сам да они за Санкт Петербург кажу да је то културна престоница Русије, и морам се са тим сложити. Град је био чудесно леп и чист. Житељи су били учтиви, увек су желели да помогну и говорили су оно што мисле, тако да су наши дијалози често прерастали у веома занимљиве разговоре.

Врло је атрактивна архитектура барока и историјска здања која су очувана у целом граду. Па ипак, ништа није тако необично као мноштво купола на православним храмовима које при заласку сунца блистају из свих праваца Санкт Петербурга.

„Свјатаја свјатих“

У САД нема много православних, свега их је 1%, али њихов број током протеклих година расте. Сада сам ја један од њих. Васпитан сам у католичанству и био сам католик добар део живота, све до зрелог доба. Међутим, одбацио сам католицизам јер је он све више захваћен глобализмом. У раној фази мог духовног буђења истраживао сам традиционалне католичке цркве у планинама Колорада али нисам био одушевљен.

Већ сам се живо интересовао за руску културу па сам почео да проучавам и православље. У почетку сам га слабо познавао јер ми је било потуно страно. Са гледишта западног човека Православна црква је обавијена велом мистицизма. Почео сам све више да сазнајем о православљу читајући многобројне онлајн публикације и књиге. Две књиге које су ме највише приближиле православљу биле су „Света Русија: Препород православља у Новој Русији“ Џона П. Берџеса и „Настанак Свете Русије: Православна црква и руски национализам пре Револуције“ Џона Стрикланда. Књига Џона Берџеса била ми је посебно занимљива јер је он такође из мог родног града и много је путовао Русијом са својом породицом документујући препород православља. Његова књига ме је инспирисала да се у Русији више удубим у православље.

Док сам био у Санкт Петербургу посетио сам Храм светог Исакија, Казањски храм и Никољски поморски храм. Био сам импресиониран архитектуром, иконама и оноликим златом. Све је то личило на повратак у древно доба, и у том тренутку сам се заиста осећао као да сам у неком другом свету. Попео сам се и на кров Исакијевског храма, са њега се пружа феноменалан поглед на град. Све у свему, поменуто искуство је учврстило моју веру у то да је православље аутентичније од католицизма.

Примио сам православну веру 2020. године. Провео сам пет недеља као катихумен (оглашени, који се поучава у вери и припрема за Свету Тајну Крштења) са монасима у манастиру Свете Тројице близу Џорданвила у држави Њујорк. То је највећа светиња и богословска школа на Западу при Руској православној заграничној цркви.

Крштен сам 27. децембра 2020. године. Осетио сам да сам се пренео у прошлост и доживео неки сасвим другачији свет. Моји сопствени погледи на свет су се потпуно променили откако сам примио православље. Осећам да сам постао свеснији и присебнији. У животу православног човека најважније је да живи Богоцентрично, а не човекоцентрично. Моји родитељи и породица су подржали промену вере али не разумеју у потпуности богословске традиције православља. Од свих православних светитеља највећу блискост осећам према светом Антонију Великом, јер поједини аспекти његовог живота одражавају и мој живот.

Сада имам жељу да боље упознам Москву, у којој сам био само када сам прелазио са једног аеродрома на други. И можда да посетим Русију зими, да видим дрвеће и куполе цркава кад их покрије снег.

Као бивши професионалац у екстремним спортовима интересовао сам се и за планинарење на Елбрус, а такође желим да посетим Skymarathon 2023. године.

Ричард Бергандер је оснивач и извршни директор приватне обавештајне агенције која успешно припрема комплексна обавештајна решења путем прикупљања, анализе и ширења информација.