„Пријатељи по жени“: Зашто су Чукче практиковале размену жена

Библиотека Конгреса
Данас се овај брачни обичај доживљава као разврат, али су мали народи, конкретно Чукче, аутохтони народ Чукотке, у њему сагледавали неке добре стране.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Чукче су аутохтони народ Крајњег Севера. Живе по законима левирата. По том брачном обичају, уколико породица остане без храниоца о њој треба да се брине брат или други његов најближи рођак. Он је дужан да се ожени удовицом и да усвоји њену децу.

Али то је само један детаљ брачних обичаја. Овај народ је дуго сматрао да је групни брак сасвим нормална појава. То је када ожењени мушкарци размењују жене са својим блиским пријатељима или даљим рођацима.

Како изгледа групни брак?

Чукче то зову „пријатељство по жени“ или „невтумгит“. Мушкарци су једни са другима склапали споразум пријатељства који је свакоме од њих давао право на жену свога пријатеља. Споразум је склапан на исти начин као и ритуални брак, тј. „помазањем“ крвљу и жртвоприношењем.

У групном браку је могло учествовати и више парова. Главни услови су били засебно домаћинство (тј. пријатељи су морали имати номадско боравиште на различитим местима), одсуство сродства и приближан узраст. Рођена браћа нису могла учествовати у томе, као ни људи различитих генерација.

Чукче испред свог станишта, 1901.

Жене су размењиване релативно ретко. То се дешавало када би „пријатељ по жени“ отишао у госте своме другу у његово номадско боравиште. Тада би одвео његову жену а њему оставио своју. Са женом свог пријатеља би затим живео неколико месеци и најчешће ју је враћао мужу (мада је било случајева да је трајно задржи). Сви чланови ове велике колективне „породице“ третирали су се међусобно као равноправни рођаци и подједнако су одговарали једни за друге, а сву децу рођену у „пријатељству по жени“ доживљавали су као рођену браћу и сестре који нису могли ступати у интимне односе. Одвојена им је била само имовина, и деца из групног брака нису могла претендовати на њу. „Пријатељи по жени“ нису имали никакву заједничку имовину.

Чукче су дуго, све до средине 20. века, сматрале да тај брачни обичај има своје предности.

Опстанак пре свега

Опстанак и продужење рода је главни задатак номадских заједница. Чукче су биле принуђене да опстају у веома суровим условима. Било им је лакше да се држе у великим групама, јер је велики број чланова проширене породице повећавао шансе за опстанак, те је стога слабим или сиромашним породицама одговарало да се придруже својим имућнијим саплеменицима. А рођење сваког детета у тундри Чукче су доживљавале као велику срећу и није им било толико важно ко су биолошки родитељи. Сви су они заједно водили рачуна о деци, као у првобитним заједницама.

Размена робе и ширење контаката

Руски етнограф Константин Куксин је истакао да је такво „братимљење“ било повољно и када је реч о размени робе у северним климатским условима. Колективни брак су гледали да склопе представници различитих „професија“ – морски риболовци, узгајивачи ирваса, итд. Таква породица је представљала јак и независан конгломерат.

Етнографи су посматрали како Чукче нуде своју жену странцима на једну ноћ у замену за одређене ствари (попут дувана или женских украса), или једноставно у знак пријатељства. И сви су скретали пажњу на чињеницу да жена није имала ништа против. У листу „Полярная звезда“ за 1924. годину у неколико бројева су штампани описи живота аутохтоног становништва Чукотке, где је приказан обичај „невтумгит“: „Код њих је схватање породичних веза веома једноставно. Чукча, на пример, драгом госту понуди своју жену, и оде да се прошета обалом за то време. Немају они сопственички однос према жени или мужу“.

Замена за левират

У односе „невтумгит“ тежили су да ступе пре свега мушкарци који нису имали млађих сродника по мушкој линији, јер ако се њима нешто деси, њихове жене и деца остају без покровитеља и храниоца. У том смислу им је невтумгит био замена за институцију левирата. Када ступе у такве односе, сигурни су да жена у сваком случају неће остати сама са децом усред тундре.

Брак без деце

Чукотка, 1968.

Крупан разлог за групни брак имао је брачни пар без сопствене деце. Ако је муж тај који не може да има децу, онда жена у групном браку има шансе да остане у другом стању.

„Антакуова породица дуго није имала деце. Тада су они ступили у односе невтумгит са Антолиновом породицом. У тој заједници се родио син, а затим је сам Антаку добио још двоје деце. Када би код Антолина дошао било који Антакуов син, овај га је дочекивао као сопствено дете и био је спреман да му да сваку ствар која се детету допадне. Да се из такве заједнице није родило ниједно дете, онда не би било родбинских односа међу тим породицама“, пишу истраживачи о случају у селу Вајеги у Анадирском рејону.

Здрав генофонд

Чукотска породица испред своје „јаранге“ (традиционално станиште узгајивача ирваса), 1987.

Малим заједницама се и са гледишта генетике исплати стварање великог броја нових комбинација. У противном мали номадски народи, принуђени да живе у изолацији од остатка света, могу да пате од генетских проблема. Да би се то избегло, првобитне заједнице су таквим мешањем интуитивно обезбеђивале већу разноврсност. Што су разноврснији парови, више има шансе да потомство буде здраво и снажно. Из тог разлога су Чукче и туђинцима радо нудиле да са њима „мењају жене“.

Када се обичај угасио?

Још крајем 19. века групни брак је практиковао велики број чукотских породица, а већ средином 20. века та врста заједнице је практично угашена. Главни разлог је био у томе што су Чукче одбациле номадски начин живота, а свој допринос је дала и глобализација, као и развој народних заната. Многе предности које је некада нудио овај брачни обичај изгубиле су смисао. На пример, гајење ирваса на Крајњем Северу се развијало далеко интензивније од морског риболова, тако да размена жена са паровима који се баве риболовом није више била уносна.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“