Русија има свој сопствени „Торањ у Пизи“ (ФОТОГРАФИЈЕ)

Криви торањ у Пизи, Италија – Сјујумбикин торањ Казањског кремља, Татарстан, Русија

Криви торањ у Пизи, Италија – Сјујумбикин торањ Казањског кремља, Татарстан, Русија

Russia Beyond (Photo: Legion Media)
Сјујумбикин торањ је архитектонски симбол града Казања. С којим циљем је подигнут и зашто се „накривио“?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Ово је Сјујумбикин торањ у Казању, главном граду руске републике Татарстан. Врх му је нагнут два метра у страну, док је врх торња у Пизи нагнут 3,9 метара, а висина им је иста – 58 метара. Нагиб овог торња није толико изражен као нагиб њеног „сабрата по несрећи“ у Италији (Постоји ли уопште у свету још неки торањ са толиким нагибом?!), али и то је довољно да се направи фотографија на којој једну руку поставите тако као да задржавате торањ да не падне!

Снимак Казањског кремља из хеликоптера са црквом Благовести, Сјујумбикиним торњем и Кул-Шариф џамијом.

Не зна се кад је торањ подигнут, а истраживачи имају различита објашњења његовог нагиба. Темељ Сјујумбикиног торња је већ вековима учвршћен храстовим шиповима који су побијени у земљу. Вероватно је кула нагнута на ону страну где је дрвени темељ дубље утонуо у земљу.

Легенде везане за торањ

Сјујумбикин торањ, Казањски кремљ, Татарстан, Русија.

Сјујумбикин торањ је заправо кула стражара направљена од цигала, са капијом. Налази се у центру Казањског кремља. Са ње се могао видети цео град. Историчари не знају тачно које године је кула подигнута. Први пут се помиње 1703. године, и управо због те чињенице постоји неколико легенди посвећених њеном настанку.

Иван Грозни је 1552. године присајединио Русији муслимански Казањски канат (и чувени храм Василија Блаженог у Москви подигнут је поводом тог великог догађаја). Заузевши град Казањ 1552. године руски цар је наредио да се канова џамија сруши и да се на њеном месту подигне православни храм.

Стари Татари су звали ту кулу „канов минарет“. Према једној легенди, кула је настала преуређивањем минарета те џамије, подигнуте по наредби татарске владарке Сјујумбике из Казања у знак сећања на њеног мужа, кана Сафа-Гиреја (и због тога се она сада зове Сјујумбикин торањ).

Али постоји и легенда према којој је кула подигнута по наредби Ивана Грозног после освајања Казања (можда управо са циљем да остави утисак на Сјујумбику), те да кула има седам спратова који симболизују седам дана, колико је трајала њена изградња... То заиста звучи као легенда, али шатораста конструкција (пирамида) заиста личи на конструкције руских храмова подигнутих у 16. и 17. веку.

Већина савремених историчара сматра да је кула подигнута крајем 17. и почетком 18. века као стражара са које се мотрило на непријатеље или устанике који су могли угрозити град.

„Криви“ симбол Казања

Сјујумбикин торањ на гравири Е. Тарнерелија с почетка 20. века.

Данас је Сјујумбикин торањ један од препознатљивих симбола Казања. Архитекта Алексеј Шчусев је одразио његову силуету приликом пројектовања Казањске железничке станице у Москви.

Историјат шиљка овог торња показује колику важност он као симбол има за овај град. На самом врху торња је 1730. године постављен двоглави орао, званични симбол Руске империје. Међутим, у раном совјетском периоду уместо њега је постављен полумесец, а торањ је свечано враћен муслиманској заједници Казања као споменик националног историјског и културног наслеђа. Током 1930-их је интензивирана антирелигијска кампања, па је полумесец уклоњен, али је после распада СССР-а поново враћен.

Сјујумбикин торањ и звоник Благовештенске цркве. Фотографија направљена до 1914.

Истовремено је током 1990-их у Казањском кремљу реконструисана легендарна канова џамија, која је била срушена по наредби Ивана Грозног. Џамија Кул-Шариф је сада такође популарни симбол Казања.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“