- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
Ово је Сјујумбикин торањ у Казању, главном граду руске републике Татарстан. Врх му је нагнут два метра у страну, док је врх торња у Пизи нагнут 3,9 метара, а висина им је иста – 58 метара. Нагиб овог торња није толико изражен као нагиб њеног „сабрата по несрећи“ у Италији (Постоји ли уопште у свету још неки торањ са толиким нагибом?!), али и то је довољно да се направи фотографија на којој једну руку поставите тако као да задржавате торањ да не падне!
EXTREME-PHOTOGRAPHER/Getty Images
Не зна се кад је торањ подигнут, а истраживачи имају различита објашњења његовог нагиба. Темељ Сјујумбикиног торња је већ вековима учвршћен храстовим шиповима који су побијени у земљу. Вероватно је кула нагнута на ону страну где је дрвени темељ дубље утонуо у земљу.
Легенде везане за торањ
Legion Media
Сјујумбикин торањ је заправо кула стражара направљена од цигала, са капијом. Налази се у центру Казањског кремља. Са ње се могао видети цео град. Историчари не знају тачно које године је кула подигнута. Први пут се помиње 1703. године, и управо због те чињенице постоји неколико легенди посвећених њеном настанку.
Иван Грозни је 1552. године присајединио Русији муслимански Казањски канат (и чувени храм Василија Блаженог у Москви подигнут је поводом тог великог догађаја). Заузевши град Казањ 1552. године руски цар је наредио да се канова џамија сруши и да се на њеном месту подигне православни храм.
Стари Татари су звали ту кулу „канов минарет“. Према једној легенди, кула је настала преуређивањем минарета те џамије, подигнуте по наредби татарске владарке Сјујумбике из Казања у знак сећања на њеног мужа, кана Сафа-Гиреја (и због тога се она сада зове Сјујумбикин торањ).
Konstantin Pečaļka (CC BY 3.0)
Али постоји и легенда према којој је кула подигнута по наредби Ивана Грозног после освајања Казања (можда управо са циљем да остави утисак на Сјујумбику), те да кула има седам спратова који симболизују седам дана, колико је трајала њена изградња... То заиста звучи као легенда, али шатораста конструкција (пирамида) заиста личи на конструкције руских храмова подигнутих у 16. и 17. веку.
Већина савремених историчара сматра да је кула подигнута крајем 17. и почетком 18. века као стражара са које се мотрило на непријатеље или устанике који су могли угрозити град.
„Криви“ симбол Казања
Public domain
Данас је Сјујумбикин торањ један од препознатљивих симбола Казања. Архитекта Алексеј Шчусев је одразио његову силуету приликом пројектовања Казањске железничке станице у Москви.
Историјат шиљка овог торња показује колику важност он као симбол има за овај град. На самом врху торња је 1730. године постављен двоглави орао, званични симбол Руске империје. Међутим, у раном совјетском периоду уместо њега је постављен полумесец, а торањ је свечано враћен муслиманској заједници Казања као споменик националног историјског и културног наслеђа. Током 1930-их је интензивирана антирелигијска кампања, па је полумесец уклоњен, али је после распада СССР-а поново враћен.
Public domain
Истовремено је током 1990-их у Казањском кремљу реконструисана легендарна канова џамија, која је била срушена по наредби Ивана Грозног. Џамија Кул-Шариф је сада такође популарни симбол Казања.