За становнике „најевропејскијег“ града Русије Исток је одувек био обавијен велом романтике и тајне. Ретко ко је, међутим, имао прилику да заиста посети те далеке крајеве. Слике из удаљених, страних култура распиривале су машту љубитеља егзотике, па су они који су за то имали средства своје снове уткивали у архитектонске форме фасада и префињених ентеријера. А временом, захваљујући напорима локалних националних заједница и развоју пријатељских односа међу народима, у граду су почела да се појављују и друга острва Далеког и Блиског истока.
Оранијенбаум је једна од приградских резиденција династије Романов. Од 1762. до 1768. године италијански архитекта Антонио Риналди је по жељи Катарине II овде саградио Кинески дворац. Споља грађевина одражава стил западноевропског рококоа, али поједини ентеријери су урађени у кинеском стилу популарном у то доба.
Источњачки мотиви су лако препознатљиви међу орнаментима у кабинету стаклених перли: његови зидови декорисани су са дванаест паноа извезених перлама и свилом у стилу који опонаша кинеску средњовековну уметност.
Док Мали и Велики кинески кабинет изгледају као да су у целости пренети из далекоисточне земље. Декоративни дрвени панои представљају сцене из традиционалног живота Кинеза, а око прозора стражаре змајеви.
Средином 50-их година XIX века цар Александар II је ублажио одредбе закона о забрани настањивања Јевреја у престоници. Јеврејска заједница је почела брзо да расте, а с њом и број молитвених домова. 1869. године цар је петербуршким Јеврејима дозволио да уместо молитвеног дома саграде синагогу. Још десет година је прошло док је општина сакупила новац и пронашла место за изградњу. Изградња је трајала такође 10 година, од 1883. до 1893. године.
Свој изглед сингога дугује архитектонском критичару Василију Стасову, који је инспирацију пронашао у берлинској синагоги саграђеној у арапско-маварском стилу по пројекту јеврејског архитекте Кноблауха.
Сматра се да су у Европи јеврејске општине градиле синагоге по угледу на маварске као подсећање на епоху процвата јеврејске културе у муслиманској Шпанији.
Најсевернији будистички храм на свету саграђен је у Петербургу захваљујући представнику XIII Далај ламе у Русији, бурјатском лами Агвану Доржијеву. 1908. године, након успостављања дипломатских односа између Русије и Тибета, он је од власти империје добио дозволу да у престоници подигне будистички храм.
Као узор је изабран тибетански саборни храм „дукан“, с тим што су архитекте његов изглед преосмислиле под утицајем стила скандинавске сецесије, модерног у то доба. Новац за изградњу донирали су Доржијев, XIII Далај лама и будисти из Бурјатије и Калмикије. Храм је освештан 1915. године.
За време Грађанског рата у Русији (1918-1923) храм је разрушен, а 20-их и 30-их година предат на коришћење Тибетанско-монголској комисији у СССР-у. Међутим, 1938. храм је ликвидиран, ламе ухапшене, а зграда је припала држави. Тек почетком 90-их здање је враћено првобитној религијској намени.
У Петербургу се може набројати скоро тридесетак сфинги. Најстарије и најпознатије „станују“ на Универзитетском кеју, преко пута Академије уметности. То су оригиналне египатске скулптуре од ружичастог гранита, начињене у XIV веку пре нове ере за уређење храма Аменхотепа III. У руску престоницу су довезене 1832. године и постављене 1834.
Према градској легенди, ако се дуго загледате сфингама у очи, можете изгубити разум. Њиховом злом гласу допринело је и то што су на кеју са сфингама, како се причало у народу, проналажена тела утопљеника са читавог узводног тока Неве.
Међу преосталим петербуршким сфингама посебно се издвајају две суморне скулптуре Михаила Шемјакина, које чине споменик жртвама политичких репресија у СССР-у. Постављене су насупрот злогласног затвора „Крстови“ у којем су казне служили политички затвореници.
Фигуре су по дужини подељене на две половине. Према стамбеним блоковима окренути су профили лепих девојака са откривеним грудима, а према затвору профили лобања. Овај метод симболизује трагедију подељеног народа: једни су живели у незнању, а други страдали од диктатуре.
Врт је направљен 2003. године на Литејном проспекту. Био је то поклон Петербургу од Шангаја поводом 300-годишњице града. Сквер представља умањену копију шангајског „Врта радости“. Његови централни мотиви су Пагода пријатељства и Зид девет змајева који „растерују зле духове“.
Према кинеском веровању, ако станете испод зида и девет пута изговорите у себи реч „успех“, ствари у вашем животу ће кренути набоље.
Врт је такође украшен скулптурама и камењем са језера Таиху у јужној Кини које представља планинске венце. На пролеће, када у врту цвета трешњин цвет, он постаје привлачно место за фотографисање становника и посетилаца града.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
