Шта представљају необични црвени стубови у Санкт Петербургу? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Стара Берза у Санкт Петербургу, Рострални стубови и Златни шиљак зграде Адмиралитета на Неви при заласку сунца, Русија.

Стара Берза у Санкт Петербургу, Рострални стубови и Златни шиљак зграде Адмиралитета на Неви при заласку сунца, Русија.

Xantana/Getty Images
Ови чудни објекти на обалама Неве препознатљиви су симбол Петербурга. Зна ли се чему уопште служе и зашто тако изгледају?

Ако бисте једнога дана посетили обалу Неве у центру Санкт Петербурга, сигурно бисте приметили ове велике стубове. Они се налазе на Стрелки Васиљевског острва и део су његовог архитектонског ансамбла.

Ти стубови се често могу видети на разгледницама, заједно са покретним мостовима и Зимским дворцем. Ретко ко се, међутим, запита шта они представљају и имају ли неку функцију или служе само за украс. Ми смо истражили то питање и делимо са вама резултате нашег истраживања.

Историјски контекст

Рострални стубови у 19. веку. (Карл Бегров)

Руски император Петар Велики, који је 1703. године основао Санкт Петербург, није видео ове стубове. Они су се појавили касније, почетком 19. века. Али зато је видео велики потенцијал морнарице, па је основао прву руску флоту и помоћу ње однео неколико првих великих победа на мору (овде сазнајте више о томе).

Руска флота се прославила у тим победама и била је оличење моћи Руске империје. Земље које би радо послале војску против Русије нису то чиниле плашећи се руске флоте.

Стубови победе

Аерофото-снимак Стрелке Васиљевског острва, Санкт Петрбург, Русија.

Црвени стубови у Санкт Петербургу зову се Рострални стубови. Од давнина, и посебно од римског доба, архитекте су стубове на здањима украшавале трофејима, тј. подводним кљуновима или прамцима уништених трофејних бродова који се на латинском зову „rostrum“.

Што више на стубу има „рострума“, већи страх ће обузети непријатеље који планирају да нападну флоту, и више ће бити људи који се поносе својом земљом.

Споменик на Колумбовом тргу; Стубови на Тргу Кенконс, Бордо, Француска.

Други познати пример Ростралних стубова је споменик Колумбу на Колумбовом тргу у Њујорку. Рострални стубови постоје и у Бордоу, у Француској, на Тргу Кенконс.

Стуб посвећен Чесменској бици, Царско село.

У Русији они постоје још и у Царском Селу близу Санкт Петербурга и посвећени су Чесменској бици из 1770. године, када је руска флота однела једну од највећих победа у својој историји.

Такав стуб краси и улаз у Владивосток.

Петербуршки рострални стубови

Најпознатији на свету су свакако рострални стубови у Санкт Петербургу. Подигао их је 1805-1810. године француски архитекта Жан Франсоа Томас де Томон. Он је фактички осмислио цео архитектонски ансамбл Стрелке Васиљевског острва, који обухвата и зграду Берзе у Санкт Петербургу. Он је пројектовао здања у стилу неокласицизма, а то се веома допадало императору Александру Првом.

Оба стуба су направљена од камена. Високи су 32 метра и имају по осам кљунова (овнова) са бродских прамаца, као и сидра са приказима ликова из бајки – морским коњићима, рибама и крокодилима. Бродски „роструми“ на петербуршким стубовима ипак нису прави делови некадашњих бродова, него су направљени од бакра.

У подножју сваког стуба седе по две особе, мушко и женско. Оне подсећају на древна божанства и према ауторској замисли симболизују богове мора и трговине (сетите се да је у близини берза вредносних папира). Касније су, међутим, историчари дошли до закључка да те фигуре можда симболизују руске реке Волгу, Дњепар, Неву и Волхов.

Колоне су изнутра празне. Спиралне степенице унутар стубова воде до огромног пехара-светиљке. У томе се заправо и састоји главна намена стубова – да служе као светиљке. Током читавог 19. века ове две огромне бакље су служиле као светионик бродовима који су пристизали у луку Санкт Петербурга. Посебно су биле од користи ноћу и за време јаке магле.

Одржавање таквих светионика је било прилично скупо, тако да се од 20. века они користе ретко, само у посебним ситуацијама. На крају је 1957. године до светиљки спроведен гас, и данас се оне укључују само за време већих манифестација.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“