Чукотка је територија бескрајне тундре, вулкана покривених вечним снегом, врела и великих морских звери. Ви вероватно никада нисте посетили овај крај, а у њему има много места где и иначе људска нога никада није згазила.
Сва путовања кроз овај регион почињу од Анадира, главног града Чукотског аутономног округа. То је мало месташце (свега 15.000 становника), али је упадљиво по јарким фасадама.
На Чукотки је клима веома сурова. Време је често тмурно, јак ветар пролази кроз кости, лето је веома кратко и хладно, а биљке су крајње ретка појава.
Све зграде су окречене јарким бојама да се бар на тај начин подстакне добро расположење, а понегде на фасадама има и изванредних арктичких мурала (огромних графита са северном тематиком) попут белог медведа који је заспао на месецу, ирваса који лукаво намигује и апстрактних приказа са моржевима.
Град Анадир се налази на истоименом лиману, тј. заливу Беринговог мора.
То је заиста несвакидашње место!
У Анадирском лиману живи огроман број белуга (белих арктичких китова) и фока које са задовољством позирају туристима.
Немојте се плашити тих животиња, оне само желе да се фотографишу за успомену и дуго сећање.
Овде у мору често можете чути како се оглашавају моржеви. Национални парк „Берингија“ обухвата обале и острва Беринговог мора, и ту заиста има невероватних места.
У једном делу парка се радо окупљају моржеви са огромним кљовама и карактеристичним оглашавањем. У другом делу често бораве китови убице, који путницима радо показују свој реп. У трећем се срећу остали китови и фоке.
У Беринговом мору се налази Мечкин, једна од најдужих превлака на свету. Дугачка је 60 км и покривена песком као плаже у топлим морима, прича Александар Јендаљцев, организатор морских екскурзија.
„Ово је једино место између Анадира и Егвекинота где пловило може да зађе у лагуну и склони се од ветра“. Сада се на тој превлаци уз подршку региона гради савремено туристичко одмаралиште где ће посетиоци моћи да уживају посматрајући моржеве и китове.
Крај земље је баш онакав каквог сте га замишљали: висока стеновита литица која се стрмо спушта у ледено море.
Рт Дежњов је најисточнија тачка копна Русије и целе Евроазије.
У тој тачки се налази светионик који је уједно и споменик козаку Семјону Дежњову чија експедиција је 1648. године прва стигла до краја континента.
Одавде се по ведром времену преко Беринговог мореуза виде Диомедова острва између којих пролази граница између Русије и САД.
Поред рта Дежњов може се видети старинско ескимско село Наукан. Оно је до средине прошлог века било најисточније насеље (сада тај статус има насеље Уелен, 22 км западно од Наукана).
Пре него што је расељено 1958. године (јер је било сувише близу граници са САД) имало је око 400 становника, а данас су од њихових кућа остале само носеће конструкције од камена.
Али најупечатљивије су џиновске вилице китова које су овде укопане у земљу и за које су се некада везивали чамци. Аутохтони житељи третирају ову земљу као светињу, ту је забрањено псовање, па чак и гласан говор.
Меридијан који дели време на „јуче“ и „данас“ (а поред тога дели Источну полулопту од Западне) пресеца копно само на Антарктиди и на Чукотском полуострву.
Званична линија промене датума померена је према морској граници између Русије и САД, тј. између Диомедових острва, али географски гледано меридијан пролази управо овуда, око 60 километара од насеља Егвекинот.
Бетонски споменик „Симбол сунца“ на пресеку Поларног круга и 180. меридијана направљен је у виду макете Сунца, „400 милиона пута мање од оригинала, са 3,48 метара у пречнику“, каже аутор пројекта, фотограф Ида Таубе. „Данас“ је на брду иза монумента, а „јуче“ је испред њега. И како ту човек да не пошаље самоме себи поздрав из „будућности“?
Лук „Поларни круг“ су подигли мештани 1981. године 28 кимолетара од Егвекинота.
Огромна конструкција од металних решетака протеже се изнад пута који води у напуштено насеље Иуљтин.
Руски географи су пре неколико година прерачунали координате и нашли да се тачка пресека заправо налази неколико километара од тог лука низ пут, у подножју брда.
Није било могуће пренети лук на то место, али је и тамо постављен спомен-стуб.
Насеље Егвекинот се налази 600 км од Анадира. Мештани га зову „Чукотска Швајцарска“.
Има нешто више од 3.000 становника, смештено је у тихој лагуни и окружено брдима. Предео заиста личи на алпски, с том разликом што је овде вечно смрзнуто тло и хладна клима.
Просечна температура овде износи 5 степени. Насеље има ски-стазу и врло пристојан кафе-бар.
Овде можете постати сведок метаморфозе простора, јер се Егвекинот налази неколико десетина километара источно од 180. меридијана, па сте ви заправо на Западној полулопти, иако нисте препловили Тихи океан.
Лорино је највеће село на Чукотки, где око 90% становника (а има их укупно 1.500) чине представници аутохтоних народа, ловаца на морске животиње.
Они овде живе у обичним стамбеним зградама, гледају сателитске ТВ канале, чак и деца иду у школу, али сви живе од лова.
Уловљена животиња се дели на равне части свим житељима села.
Данас се ови ловци отискују на море у савременим чамцима, али свако лето се организују такмичења на ручно прављеним кајацима у време народног празника „Берингија“.
Врела усред вечно смрзнутог тла – зар то није необична појава? На Чукотки је откривено укупно 10 таквих места, а најпознатије и најприступачније се налази 15 км од села Лорина.
Још средином прошлог века су направљене купаонице поред Лоринских извора, где је у води откривен радон. То је радиоактивни гас који се формира као нуспроизвод у налазиштима уранијума и поседује читав спектар моћних лековитих својстава.
Са друге стране, његова радиоактивност може бити опасна по децу и младе људе, па зато ове купаонице чешће користе старији људи за подмлађивање, између осталог за лечење мишићно-скелетног система.
Вода у изворима има 40, а понегде и 60 степени. У њој се може боравити највише петнаестак минута.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
